Like this:

Gradovi Hepu, Qinzhou i Doxing su poslednja mesta u kojima sam konacio na ovom, gotovo dvomesecnom proputovanjem Kinom. Povratak na kopno i skretanje levo dovode u provinciju Gungxi. Krajnja jugoistocna regija, skromnijr razvijena, ali ne zaostaje u teznji za brzim i vecim prosperitetom. Putevi su poprilicno u izgradnji, tako da sam imao priliku da uzivam u tzv. off road voznji par vise desetaka kilometara. Iako blizu mora put je stalno uzmicao i propinjao se po pobrdju koje prosto iznice iz samog okeana. Ali je zato zelena boja dominantna (ako ne racunam onu silnu prasinu koju prouzrokuju brojna vozila). U tim brezuljcima  u toku jednog sata imao sam vise “biciklistickih” susreta nego u toku nekoliko nedelja. Prvi je najinteresantniji. Kinez obilazi svoju zemlju duz granica i krenuo je pre skoro godinu dana iz Pekinga u smeru supreotnom od skazaljke na satu. Eto, sreli smo se tu na njegovih, nekih 20000km predjenih.

Doxing je pogranicni grad i sobzirom da je u Kini nije ni malo mali. Srecom, nije ni prevelik. Smestam se u hotelu koji je u ulici neposredno uz reku, koja deli dve drzave. Zivost i kolorit svojstven pogranicnim mestima. I trgovina primerena onom sto je najinteresantnije za ljude sa obe strane “crte”. Dzidza midze svakojake, cigare i primecujem ogroman namestaj u kojem Vijetnamci uzivaju.

I tako sam zavrsio Kineske putesestvije. Bilo je i ostaje mi za pamcenje- da kazem i jos jednu floskulu: rado bih se opet vratio!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.