Objavljeno od strane: zoranzivlak | 9. novembra 2019.

Сад стварно, пусто, бескрајно турско

Шест хефти, недеља пута и тек пред крај, источни, турске сам пристигао. Нешто више од седмице дана сам пробицикларио од Ђачког, кроз Србију:упознај домовину да би је више…а и лакше је било у друштву, код познатих; кроз Бугарску, знаним стазама, па зато кишлвити прескок до Свиленграда; кроз олимпијску Грчку, и то све време уз границу, долином реке Марице. Предвече збркани, нагужвани гранични прелаз, и директ из зАПАДне јевропе стижем у оријент. Pročitaj više…

Objavljeno od strane: zoranzivlak | 28. septembra 2019.

НОВИ САД до 20ТОКИјА20

Хе, хе, примаче се! Можда сам од зимус, спремајући се да се спремим, отишао мало више у страну, заправо, као никада ми се скала на ваги померила удесно. Ипак је преда мном дванаесто путовање. Кренимо редом. kile+godine

Pročitaj više…

Objavljeno od strane: zoranzivlak | 4. jula 2018.

Даље, за КазанЊ, Нижњи, Владимир

Као да је мој домаћин, Димитри, Дима, више прослављао победу српске фудбалске репрезентације. И одлазак на посао је пролонгирао, а мене тешко испратио, изашавши на ваздух, већ топао и устрептао. Сунце је одавно одскочило кад сам се запутио на север од Самаре. Дакле, мењам смер кретања, негде, угрубо пратећи Волгу, али она је удаљена и на њене обале бих требао,опет, избити кроз који дан. Кад већ будем у Татарстану.

Pročitaj više…

Objavljeno od strane: zoranzivlak | 24. juna 2018.

САМАРА, и тамошњи догађаји

 

Наводитељ Дима је, наравно, дошао бициклом и кренули смо у први обилазак града, подигнут на ушћу реке Самаре у Волгу. Ето, моје навођење ме је довело у повелики, староставни, град, чији је центар, тек неколико десетака метара, на издигнутој равни леве обале. И спознаја о организованости живота тог ширег простора око трга имена Кујбишева, наденутог, као и сам град, у периоду прве половине ХХ века. Наиме, затворено за саобраћај, у периоду од месец дана, да би се посетиоци, гости, што комотније, безбрижније осећали. Угођај локалног живља, баш и није имао ко да мери. digЗаузета је Самара превођењем просторне сценографије из старе у ново. Централне улице умивене и начичкане разноразним трговинама. Дакако, све урађено са новијим погледима на ту „дисциплину“ човековог деловања.

 

Pročitaj više…

Objavljeno od strane: zoranzivlak | 21. juna 2018.

РУСИЈА, кроз Русију..

…до САМАРЕ

Гранични додир и доживљај Русије је уобичајена процедура. Војник ми даје образац, који одмах ту испуњавам и пошто се рампа подигне, ја елегантно пролазим колону, невелику, и долазим пред кућицу. Црвена боја и ћирилични натпис путног документа ме не спашава од питања имам ли карту за утакмицу на коју сам се запутио!?! djordje-2018-bКраћи разговор, уобичајеног садржаја, показивање моје „визит карте“ и ето печата. Цариници уз парче разговора показују, профисионално, интересовање за садржај мојих торби. И то се свело на бирократски потез, тек да ме мало изнервицкају. Хајдемо, ево ме у Русији.sdr

Pročitaj više…

Objavljeno od strane: zoranzivlak | 25. maja 2018.

кроз БЕЛОРУСИЈУ

Чин 1. БРЕСТ

Исклацкала је композиција, тог међународног воза, почетком широких шина на Истоку, лењо се превукла мостом преко реке Буг,dav надвисила гаражну постсценографију, исто тако посебно источну и кроз сплет железничке инфраструктуре се увукла у постају највећег града западне Белорусије, Брест. Готово сам у вагону, са успаваним креветима за дугачка удаљавања, а не ова 2о-о минутна престројавања, једва се спуштам на перон. Улазим у зграду, наилазим на царинску контролу, а у тој слици доминирају оне велике капе, шапке на главама униформисаних лица. Брзо и са уобичајеном знатижељом особља, у зеленкастим оделима и белим уштирканим кошуљама, пролазим овај део процедуре.

 

Pročitaj više…

Освануо прави, кишом окупан, пролећни, новосадски дан. За полазак усамљеног бициклисте створен, испраћен братовљевим усликавањем у шљаштећем превозном средству, званом лифт.  Нисам могао у мојој припростој глави дочарати да ћу се самоиспратити из моје друге куће, ђачког игралишта. Ево га доказ, видео запис! Доле, ниже у граду почекао сам да Саша нешто, у вези посла одради, па да ми он зажели срећан пут, и замаше заставом. Њему својствено, младалачки опуштено, и сад, са далеко мање интересовања за моје путе ( велики удео у томе има не  пласман репрезентације Италије на фудбалски шампионат) појављује се на том једном ћошку Темеринске улице. Изгрлишмо се, а потом одмахујемо један другом,  ветар маше мени у страну и запућује ме, споменутом улицом, у смеру Темерина, Бечеја и затим мало источно, преко бране.

 

 

Pročitaj više…

Older Posts »

Kategorije