Objavljeno od strane: zoranzivlak | 10. maja 2018.

2018. РУСИЈА- светско првенство у фудбалу

Обећавам, написаћу и објавити све чланке који „недостају“! На ново путовање крећем, само што нисам, а толико тога има понезавршаваног иза. Да ли да се изговарам темпом живота, или уобичајеним неповољностима које прате спровођење засањаних путешествија у дело. Ово је сада стварно турбо, и 11-те ће остати упамћене по својим, припремним „дражима“. Захваљујем свима који су помогли, препознаће се и не треба их посебно представљати, јер ту су од почетка. на другој страни, скроз, има и оних за које би могла Његошева „трагови им… „, а издесио се моменат за сваку похвалу. То је оно, када сам 2016. штампао мајце, а главни заговорници нетрагом се не латише буђелара; зато су сада они прави изнашли, и у овим малонедостајућим новцовременима, коју шушку за пиво-витамин Б. Хвала им.

И наравно, све је ово због љубави. То и Музе знају!

Advertisements

Ове године, 2017. по једном календару, нема неки пре)велики спортски догађај, који би као претходних лета послужио као водиља и давао тон путешествијама на два точка. Зато сам повукао потез, који је и мени био не толико стран, колико „захтеван“ , помало тежак, ако смем да се позовем на године. Рекли би ми млађи, ворк & травел, и то све говори. Говори и о времену и мом сналажењу у времену и простору ове декаде – а почесто кажем да постоји само једна димензија, ВРЕМЕ! Не бих зато о  одредишту на којем сам провео увод, неку врсту темеља, овог  бивствовања. Одвело би ме то далеко и у један груб речник. Било би, у неку руку и незахвално, али времена ће се променити, и друга картографија ће се цртати, нека нова светлост ће сијати.

Зато, пођимо у Мексико.! Мало затим и даље на југ- ЦЕНТРАЛНА АМЕРИКА!!

Objavljeno od strane: zoranzivlak | 1. jula 2016.

ПЕРУ- ЛИма, и даље обалом до Наске

per30471Затворио и отворио очи и ево ме у Лими. Град „огрезао“ у магли (у овом периоду године стални сукоби ваздушних маса изнад континента и океана са различитим температурама), и наравно, у гужви. per30472Опет се ту ради о пар, више милиона душа, које живе, раде и дневно мигрирају у главни град Перуа. Ја сам мало пожурио према њему, јер хватала ме је полако стиска са временом, а имао сам и једно интересантно домаћинство у најави.Per30589.JPG Још ми је Катарина у Боготи спомињала Мирка из Лиме. Контакт ми је проследила нећакиња Сања из Панаме и када сам прешао у Перу назвао сам човека и он је рекао нема проблема, „дођи брате“. Како је Мирко човек са хиљаду и једном обавезом, требао сам ускладити термине, те се баш тај викенд „нацртати“ у четврти Сан Борхa.Per30596

Pročitaj više…

Objavljeno od strane: zoranzivlak | 20. juna 2016.

ПЕРУ/ до ЛИме

Прво, још пар речи о грађевини граничног прелаза. Нове, постмодерне зграде, настрешнице и изувијане асфалтне стазе. Ипак, најпре у очи упадају велике табле, туристичког садржаја, у црвеној боји. Национална застава Перуа је црвено-бело-црвена! И унутрашњост просторија са шалтерима је препуна тур.постера, а и лепушкасте, црнокосе девојке деле географске мапе и други пропагандни материјал тог садржаја. Прва указивања колико Перу, као држава, улаже у ову делатност. Овако велика земља, >од 1 милион квадратних километара и има шта, са толиком природном разноликошћу да понуди…

Започињем пролаз и обилазак ове латино државе из њеног крајњег северозападног ћошка и per30008градића Зарумиља, у који нисам имао потребе да свраћам. Већ ме добар и широк, панамерички правац води ка , двадесетак километара удаљеном Тумбесу. Крајолик је попримио сасвим друге црте. Нестала јеper30009 живописна зелена, тропска подлога и брда су се расплинула у удаљеној измаглици, а изникле су невероватне количине песка. Скромно растиње per30014и културе које људи гаје одају у збиру сасвим друге биодиверзитете; а  човек им надодаје један свој велики продукт- отпад. На све стране, готово општа преплављеност смећем. Изничу и бетонске per30020рекламне табле, мање и веће, са политичким садржајем. За комплетност нове слике побринула се и табла на уласку у први већи град, помињани Тумбес. Преко читавог пута, са добродошлицом и наравно у црвеној боји, рекламира се једна телефонса кућа…и тако кроз цео, тако велики, дугачки Перу. До главног града одавде ме је раздвајало преко 1 200км.

Pročitaj više…

Objavljeno od strane: zoranzivlak | 14. juna 2016.

ЕКВАДОР = ЕКВАТОР

По екватору је назван Еквадор= прво је замишљена линија која дели, не идеални лоптаст облик, планете земље на две полулопте. Јужну и северну. По том нултом степену је име добила држава у Јужној Америци, Еквадор. Пролази преко њене територије, што значи да се она простире на две полулопте.ecu20600

То је, исто, значило да ћу ја на мом путу од Румићаке на југ, пребицикларити људских руку нацртану линију по земаљској кугли и прећи са севера на југ…и на Еквадорској страни брзо пролазим имиграционе формалности. Не треба нам виза,col12219 само се испуни папир Б5 формата, са основним податцима и 90 дана можете боравити на овим просторима. Распитујем се код једног човека који нуди промену новца где је апарат, банчина каса, како бих подигао прву суму домаће валуте. Како тако нешто није постојало у комплексу пограничних зграда запутио сам се у град, тј. Скренуо сам одмах удесно путем за насеље, док је лево водила заобилазница. Узбрдо, она 2 км јутрошња, из Ипиалеса, се враћају назад, с тим што ме сада прати киша.ecu20003 Ситна, она натапајућа, па све јача из потпуно сивог неба и са неком непријатном, висинском хладноћом. Све ме то прати и у градићу, у проласку кроз његове кривудаве улице, до проласка до квадратурног централног трга и једне од пар банака,,,бла, бла! Тражим и „свађам“ се са апаратом, да бих на крају спознао да ми он заправо, стварно нуди, само уса долар, јер то је званична валута ове латино државе. У том су ми помогла и два момка (наравно, бициклисти) који су наишли туда, а од једног сам затражио и добио телефон да назовем Владимира у Кито, у потрази за потврдом веродостојности информације. Да скратим, незнање је мајка авантуре- као да се намеће као мото ових путешествија. Извлачим се из места, све да побегнем од овог мог незнања, опет неправилним улицама и уз то, које воде горе-доле, да бих се ускоро прикључио на обилазницу. Она води за главну варош, споменути Кито, до којег, ценим, да ми треба три дана.

Pročitaj više…

Objavljeno od strane: zoranzivlak | 5. juna 2016.

КОЛУМБИЈА/ од Боготе до Еквадора

Јутарње спремање и постављање ствари на бицикл, одиграва се у простору, који сам већ описао као уклесан. Наиме, стан у приземљу је, уствари, због нагиба, два нивоа ниже и затворен околним зградама, те тако немамо увид у временске прилике. Пропуштам да видим да ће ми киша пожелети срећан почетак бицикларења. Облаци су се ниско спустили, тј. град је високо положен, па је брдо Монсерат, симбол вароши,  у кишоносном загрљају. col10585Хуан ме води правцем до главног друма. Опраштамо се уз видео забелешку и плус ме мало криомице прати. Једну раскрсницу више. Тај сплет улица, широког булевара/аутописта сур, са све бициклистичким стазама и мрежом змијоликих надвожњака, чини заузимање правца компликованијим. Дуж средине прешироке авеније је високо одигнути, ограђени део резервисан за брзе линије градских аутобуса, званих Трансмиленио.Col10593.JPG Када то треба прећи на раскрсници, онда је вишеструко теже и изискује много, много више пажње. Уз понеко питањце, најпре упућено службеним лицима, докопавам се предграђа Соаћа. Користим мало стазу, мало друм, у којем се очас да заглавити у густом, начичканом колосплету аутобуса, краћих и дужих, истих таквих камиона и разних других превозних средстава. Изаберем ли тротоар, ето ме у људској гужви насталој на бази тржних центара. Све мање је оних званичних, а све више је продаје на картонским, лако покретним, монтажно-демонтажним тезгама. То су та живописна и насеља окарактерисана као опасна.col10639 Pročitaj više…

Objavljeno od strane: zoranzivlak | 23. maja 2016.

Bogo Ta

Bogat naslov, i preda mnom nadahnuto putovanje, zapoceto omiljenim prevoznikom. I turkis airlines se solidarisao sa mnom i mojim, izvesnim tehnickim problemima, te za novi let ( startovali prosli mesec) za Bogotu i Panamu dodelili neki stari avion. Toliko ne inspirativno da ni jedan film na predugackom letu nisam pogledao i podelio i razdelio prostranstva sa pokretnom slikom, kad je vec mrak svuda oko nas. Zato je muzika bila tu i dobra usluga i prica. Nije po pravilu da se divani sa osobljem, odnosno oni ne bi smeli, ali ipak su i oni ljudi. Zato razgovor u pokretno, gluvo doba noci sa Nadim i njenim kolegom. On je, inace iz Rize, mesta gde sam prosle godine prosao, u Turskoj. Prestonica caja, ali nocas je efes bio aktuelniji.

I tako stigosmo u zelenu Bogotu, iznikla je iz oblaka i utrcah medju prvima u novu zgradu, sablasno praznu. Dugackim hodnicima i kratke carinske formalnosti. Kratka i strepnja oko stizanja stvar. Stigle su- to je najvaznije, zive i zdrave. Polazim ka izlazu, podizem novac, pezose. 3 000 za jedan $. Po spoljnim hodnicima dominiraju uniformisani sluzbenici sa isto tako sluzbenim psima. Zna se sta je najvise trazena roba. Zato se, verovatno, ni ne moze u zgradu aerodroma uci tek tako. Zato se moze izaci. Brzo sam pronasao i mesto gde cu sklopiti bicikl. Brzo, spretno, bez problema je capriolov roadster spreman za drum. Podrzavali i pozurivali su me sluzbenici parkinga, iz kucice iza koje sam obavljao taj mehanicki posao.

Napustam El Dorado, ili ulazim u njega?! Kakav naziv za aerodrom. Krecem naucenom putanjom i sa nekoliko zastajkivanja i zapitivanja stizem blizu centra, tom glavnom saobracajnicom, koja deli grad na severni i juzni deo. Calle 26, nije toliki problem, koliki pocinje da pravi kisa. Stalni naleti oblaka i tusirajuce kapi mi priredjuju dobrodoslicu. I gusti saobracaj i sve ono o cemu su mi pricali i plasili me.

Dakle, nenadano lako stizem do adrese na koju sam se zaputio. Restaurante beograd i njen vlasnik Katarina Markovic. „Zaprimila me je“, jer kako rece, ona je ovde nesluzbeni ambasador. I to ne samo za ljude iz Srbije, vec i iz bivse drzave. Informacija nikada na odmet, a narocito pomoc oko smestaja, koji sam ugovarao preko mreze WS, ovde zvane duche caliente. Nedorecene, nesigurne i nepotvrdjene se na kraju pretvaraju u najbolju, valjda, mogucu varijantu. Cak, po   mene dolazi Angela i odlazim u nedaleku cetvrt, gde u nekom uklesanom stanu, odsedam kod nje i njenog prijatelja Juana. Ovo o stanu je jasnije, ako preciziram da se on nalazi u brdu. Sta je to cudno za ovu varos, od nekih 5,7,8, 9 miliona, koja je okruzena brdima. Nadmorska visina 2 678 metara. I tako umoran uspinjem nekih 700, 800 metara na kraju. Taj dan sam brzo skoncao.

Spavao skoro dvanast sati. Za odmor malo ili puno, ali oran krecem u obilazak grada. Opet zauzimam pravac, calle 7, da bih lakse dokucio Plazu Bolivar, srce grada. U tom pravljenju pravca, dokopam se pijacnog, ulicnog sarenila i vreve. To je pravo srce grada. Premda i za ovo kazu da nije preporucljivo. A sa druge strane ulice je glavni trg, neka vojna parada i gomila sveta i golubova. Zacudo, ili mi se cini, malo je stranaca. Kvadre obilazim u poznatom naletu, cik-cak i vise gurajuci bicikl, ispatao sam sve do muzeja zlata i pjace agva. Malo skrajnuta, ali zato mozda najinteresantnija. Svet u subotnjem popodnevu i svoj toj setnji podseca na neku atmosferu i kod nas. Ko se pojavljuje, uopste u centima glavnih gradova u gluvo, vikend doba.  Zamorno zbog nadmorske visine, kao i ranonedeljno trcanje.

Krecem zato malo kasnije u voznju, koja je nedeljom, u Bogoti, u znaku zatvorenih ulica, koje koriste alternativni prevoznici i svakoliki rekreativci. Znamo li da Bogota ima oko 300 km biciklistickih staza. Onda se moze zamisliti koliko i kakvog sveta je bilo na ulici. To mi potvrdjuje i Milena, Ana Milena, puno ime. Ovo ime uobicajeno kod nas, cesto je i u Kolumbiji. Zato, mozda nije slucajno sto sam od svog sveta, upravo sa njom podelio par vise kilometara i pricu o voznji. I vezbi discipline, zbog koje ce se ona zaputiti uskoro u Indiju.

Popodne sam se zaputio sa mojim ljubaznim domacinima da pribavim jos neke stvari, popijemo jos poneko pice pre ranog mraka. Ovde oko 6 popodne, jer treba sutra uraniti i naceti nove putesestvije.

Older Posts »

Kategorije