Objavljeno od strane: zoranzivlak | 6. jula 2008.

кроз Руске земље -од Украјине до Урала

po ulasku u Moldaviju

за дан две границе-Украјина

После најмање земље на овом путовању уследио је улазак у Украјину и седам дана бициклирања источном страном ове простране, иначе друге по величини државе у Европи. Благо заталасаним приобањем за један дан стижем до обала Црног мора , до ушћа Дњестра и града Белгород-Дњестровскиј      .Уследила је, велика лука и прелепа негдашња Грчка колонија Одеса, потом остали већи градови и насеља положени уз обале  Црног, али и Азовског мора: Николајев, Херсон, Мариупољ (у соц епохи Жданов), Новоазовск. Хидрографско упознавање Украјине, настављам преласком и преко Дњепра, али и купајући се у једном од огранака Великокримског канала. Добро су долазили ови хидрографски објекти за опуштање и расхлађивање.

Новоазовск

први град у њој

Русија. Огромна – бољшаја. Кроз разнолике, живописне пределе возио сам четрдесетпет дана, стотине и хиљаде километара.. Крајња тачка путовања је био главни град Кине, али многа места, многе тачке успут су заслужиле да се обиђу, виде и запамте. Посебна прича су сусрети са људима: чудновато је деловала појава и прича бициклисте из блиске Србије – самим Русима су некад удаљености њихове отаџбине недокучиве. Сви ови контакти се могу подвести под оно “широка је душа словенска”. Прошле зиме сам уписао курс руског језика и премда  (ни)сам много научио, што може да потврди наставница Мима, више него добро ми је дошло почев од Молдавије, а и у  Монголији (где су Руси у другој половини прошлог века увели и ћирилицу), чак и у Кини где су у пар наврата људи, видевши нашу заставу на бициклу  почели диванити самном на руском.

Волга је доле, ниже

Од обала Азовског мора и Ростова на Дону, преко валовитог побрежја  на север до града хероја Волгограда (Стаљинград, Царицин) где ме пут доводи на обале Волге. Да сам имао Казахстанску визу, пут би ишао директно на исток, овако се морало даље на север, дуж Волге и њених стрмих и валовитих обала, што је значило пар стотина километара вожње више. Управо толико сам возио дуж најдуже Европске реке, поред и кроз Саратова и Самаре. Посебна прича су ови велики градови и обилазнице и ти путеви око њих. Из града у којем се прааве аутомобили “Ладе”, пут ме води у горје Урала. Прво благо заталасано, а затим све више и више и све шумовитије. И тако пар стотина километара, највише кроз Републику Башкирију и њен главни град Уфу.

оУФоА

Сусрет са младим бициклистом Артемијем, којег срећем на улазу у град, да би ме провео живописним, брдовитим улицама овог милионског града на сутоку две реке: Уфе и Бјелаје. Требало је сервисирати бицикл, а момак је посветио ненадано пуно времена незнанцу, путнику намернику и тако показао сву ону руску сусретљивост, срдачност и гостопримство. Рођендан на Уралу , са Сергејем и другарима у Уст-Катаву и неизоставни део фолклора: давај, давај, налиј, налиј!

рођус

На излетишту, језеру поред Чељабинска упознавање са Виталијем, инжињером у тамошњој великој железари и још једно дуже задржавање за столом. Пењући се и спуштајући по висовима Урала, а највише на неких 900 м н.в.., сретох једног високог бициклисту, исто тако путника намерника. Кажем тако високог, јесте косоок, али нисам одмах погодио да је Јапанац. Виши скоро за главу од мене и више и дање вози. Кренуо је од Владивостока, крајнје источне тачке Евроазије, а завршио у најзападнијем граду нашег континента Лисабону (цирка  15 000км). Све се то може видети на www. naotokutihara. Интересантно да је он промашио место “спајања “ Евроазије, једно више-мање неугледно обележије , за које већина упитаних није ни знала тачно где је или колико до њега има. Са брега на брег и после места Златоуст ево га, на неких 4 300 км од куће. И  сцена као из филма. Из поменутог места дошли су сватови, јер обичај је да младенци, за срећу крену са ове тачке у заједнички живот – па да се види дали Урал спаја или раздваја.

спаја-раздваја

И тако, за пентрање од пар дана до највише тачке, а потом, буквално за пар минута спуштање у низину. Тај дан возило се дуго до у сутон прекрасног, летњег дана. Разлога за уживање је било, а преноћиште се нашло по систему још само мало напред, још 5км, па јо 10 итд. На крају, у мотелу, код градића Чебаркуљ није било места, јер био је викенд, а наишла је ауто експедиција и попунила и онако скромне капацитете објекта. Овако нешто, десило нам се само још једном, тамо даље на истоку. Ипак, показало се још једном да запрека за нас нема и простор се брзо нашао и послужење и прича са домаћином до касно у ноћ.

галерија

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: