Objavljeno od strane: zoranzivlak | 12. oktobra 2009.

Дан који дође на крају

Почео је тамо где је престао претпоследњи. У овом случају то је био Wonthaggi  . Напустили смо собу мотела, отишли до „центра града“ у пекару на доручак и запутили се лаганом вожњом у правцу севера. Прохладно, али сунчано преподне и са повољним ветром. После пар узбрдица, ево нас опет у близини обале.

У Kilcunda  смо скроз на нивоу мора, готово на ушћу локалног билабонга, а преко њега иде гласовити мост (није на реци Квај) преко којег је ишла пруга изграђена да би се вукао угаљ за потребе индустрије у градовима. Кад смо видели како изгледа криво нам је зашто нисмо ту спавали, јер место где је мотел и караван парк су непосредно поред мора и само хук таласа и цвркут птица би били уз нас. Шта да се ради, није то прва таква ситуација. Запутили смо се даље ка Италији. Наиме, прво следеће насеље се зове Сан Ремо. Синоћ смо се договорили, наравно узимајући у обзир временске прилике, да уколико време дозволи идемо преко острва Phillip  . Скренули смо дакле лево и са ветром и Сунцем у леђима запутили се у правцу запада.. Прошли преко пар успона и преко моста на излазу из Сан Рема, дакле стигли на полуострво. Тамо нас је дочекала фабрика чоколаде. Велика реклама на којој се помиње бесплатна дегустација променила нам је итинерер. Тамо смо срели и групу локалних бициклиста са којима смо возили један део пута заједно, али нисмо скренули са њима на кафу у ресторан који је посвећен ветеранима Вијетнамског рата. Који апсурд, уз Кинезе, Вијетнамци су најбројнији усељљеници у Аустралију.

Две највеће атракције  овог острвцета (25 км скраја, на крај), су стаза за мото трке-сликали се на постољу и бацили мало поглед у музеј, а највише се запитали коме је пало на памет да то изгради на овакој ветрометини. Број два, а уствари најпознатије догађање је сваковечерње појављивање пингвина на стрмим обалама на самом западу полуострвцета. Осим што је увече, а ми пристигли у подне, има ли смисла да поменем да је то комерцијализовано до суза. И тако не угледавши ни пингвине , ни фоке, тек понеког сурфера (ваљда онни глуме те животињке) запутили смо се у највећи град, Cowes. Глумимо туристе до краја и одатле хватамо бродић и прелазимо на главно копно. То је уствари полуострвски део који се свио око Филиповог залива. Све нешто Филип, Али има и Француске, наиме бродић стаје на то острво успут. Повеће је али броји само 18 местана, између осталих и једну Јапанку која се довезла са нама. Испричала нам је да острво нема воде, а и струја је из соларних извора-па шта ко нахвата. Док смо се укрцавали дечко са палубе је са интересовањ њем гледао бициклове, а и нас, да би мало касније прошао са папирићем у руци на којем је записао Сербиа. Рече, да погледа на карти кад дође кући где је то. Тада сам му ја дао разгледницу (добро ју је урадио Светозар, јер делећи је успут, само комплименти су добијани)и уследила је стандардна прича о путовањима, али и за нас занимњиво сазнање о његовом морепловачком послу. Пут из Stony Point   води само на једну страну.

То је и завршетак мог аустралијског пута. У сумрак, дакле као и при уласку у Пекинг и са , готово, оним истим жаром преваљујем последње километре. Са усхићењем посматрам промену бројки на цикломастеру и после пар узбрдица (сада , после толиког пута, једна мање-више неигра никакву улогу)улазимо у предграђе  Frankston, а нешто касније и у Мalvern. То је део Меlbourne где станује Бане са породицом.

Вероватно бих требао да напишем посебно поглавље, насловљено према главном граду Викториије. Рећи ћу само да ми се јако свидео мултиетнички, мулти… са свим тим богатством које почива на златној грозници. Од боемске St. Kilda, плаже  Brighton , ултрамодерног приобаља Yarre, до акваријума, комплекса разних стадиона, највише зграде за становање на јужној полулопти. Све у свему Еурека, а и још једна грчка реч -маратон. Десило се да сам се затекао овде, баш када се одржава маратонска трка (ушли Дабру у календар) ,тако да нисам пропустио прилику да мало потрчим. А провозао сам стазом формуле 1, у Алберт парку. И да, Ристићи тренутно живе у кући чији су власници Грци.

фото слике

Advertisements

Responses

  1. Зоране, пa заборавио си да кажеш колико Cowes има становника.


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: