Objavljeno od strane: zoranzivlak | 12. juna 2010.

Na po’ puta, a pocelo prvenstvo

Amo tamo po West Cape-u, a pre neko vece koncert, a sinoc se i lopta zakotrljala oznacivsi pocetak Svetskog fudbalskog sampionata, ovde u JA. Po prvi put na Africkom tlu itd, bla, truc…

JA-Meksiko u Swellendam-u

Izvukao sam se iz Cape Town galantno, auto-putem. Ispracen od Durana i njegove trogodisnje kcerkice Mie, krenuo sam u dugu! Da, na nebu tamne oblake je obasjala duga, a uskoro je zasijalo i sunce. Taman da me ogreje na voznji uz obalu koja je usledila posle nekih 50-ak km voznje, onim malopre spomenutim freeway-om.

početak putovanja

P.s. na samom skretanju, odnosno na mestu gde sam se trebao iskljuciti stajala je policija i crnkinja mi je ljubazno rekla da se uklonim. Inace, nigde nema oznake da je zabranjeno voziti dvotockas na sopstveni pogon.

No, svejedno, bilo kako bilo verglao sam uz istocnu obalu False bay-a, poznatom stecistu kitova. Ali kako im sada nije vreme, tako nazalost nisam opazio ni jednog. Mozda zato,sto sam zbog sve jaceg vetra morao drzati pognutu glavu.

južni,južniji, najjužniji Mediteran

A da bi video drugu atrakciju ovdasnjih voda, belu pa, veliku Ajkulu glavu treba uroniti u vodu, a biti u kavezu. To zadovoljstvo kosta 995 R i moze se priustiti u Ginsbai. Ja sam prvo vece dosegao Hermanus. Sta reci o ovim mestima , nego da podsecaju na neka druga mediteranska naselja. Arhitektura i sarenilo ponude, jedino sto je sad ovde vansezona, pa naravno nema sveta. Samo, sto bi rekli urodjenici. Krzljavo rastinje i mahom krecnjak su zato podloga koja odgovara uzgoju vinove loze.

groždjeview

Toga sam drugi dan video poprilicno, a JA je poznata i vele ima 1600 vrsta vina. Jeftino je. Taj drugi dan cu upamtiti po susretu sa Majklom. Biciklista koji me sustigao, a potom nastavio da vozi samnom, nekih 20-25 km. Iz Jo’burga je, ali je odrastao u ovom kraju i dosao je sa porodicom na odmor, jer je raspust za decu poceo ranije radi fudbala. Ne samo da mi je pravio zavetrinu, vec me je proveo kroz prvo mesto, Stanford i poznanicima pokazivao kao atrakciju, a kasnije je da bi produzio sa mnom pozvao suprugu da ga vrati kolima. Taj transfer je napravio kod vinarije Raka. Jedna od mnogih gde mozete da svrnete, razgledate, probate, kupite itd. Probao sam cabernet, shiraz, pinot…

drumski drugar i njegova familija

Nije me zbog toga bolela glava vec zbog vetra koji je u nastavku dana duvao orkanski. Pa jos brda, hupseri. Tako da mi se put za Napier i Bredasdorp pretvorio u pravu golgotu. Bio je ovo pravi test volje i izdrzljivosti. Srecom, od ovog drugog pomenutog gradica, put savija tako da sam ipak odvozao do Strusbaai-a, mesta koje mi je blo u planu za taj dan. Istina, bilo je to vec u sumrak, sunce je zapalo u priobalnu ravnicu, a gradjanski sumrak me je doveo do backpeckerskog smestaja.

Na ovu stranu sam krenuo zbog najjuznije tacke Africkog kontinenta. Rt (capa) Angulhas je nekih desetak km od ovog veoma prijatnog hostela. U svitanje sam krenuo da „osvojim“, tj. da umocim prst u dva okeana. Tu se kazu spajaju dve „reke“-struje i silni moreplovci su oplovljavali, a bogami i ostajali u ovim vodama.

Prelazim deonicu od juce, sad u suprotnom smeru do Bredasdorpa. Guzva i puno sveta, mladih oko sportrskog kompleksa. Sve je u znaku danasnjeg pocetka World Cup-a. I ja zurim da barem malo pogledam prvu utakmicu. Zurba me vodi preko brda i pustog 60 km predela. Samo farme i tek po koja kola. Na ovoj deonice, prepunoj hupsera dozivljavam i prvi gumi defekt.

Ipak sam uzivao, a tome je doprineo i prijatan suncan dan , a i vetar je uminuo u odnosu na juce. I tako preko brda do brda, preko crevenih predela do potpuno drugog krajolika. Brda koja su se ocrtavala u daljini sad su predamnom. Zelena i dakako visoka. Ispresecana vodenim dolinama. Pred Swellendamom sam. Lezi u cetinarskim sumama i sa prvom senkom Alpski je hladno.

Na ulazu u ovaj, treci osnovani grad u J. Africi u lokalnom ducanu pogledavam poslednjih 20-tak minuta utakmice na otvaranju prvenstva. Juzna Afrika i Meksiko igrali su 1:1, ali to nije razlog da vuvuzele trube na sve strane. Ja hvatam moju , za smestaj, na periferiji u drvenim kolibama.

Domaca atmosfera, ali koja se naplacuje. Tv je, kaze gazdarica(posthipik) proteran pre petnaest godina, pa drugu utakmicu gledam kod njih u kuci, preko puta. Bio sam, opet jedini gost.

Ponovilo se to i sledece vece u Riversdale, u Sleep beaty home lodge. Prijatan par starijih ljudi, da ne kazem Engleza zivi svoj zivot u ovoj oazi na po’ puta izmedju CT i PE. Skrajnuti i kao da je vreme malo stalo.

Brda nisu. Ova sto su u pozadini na jednom mestu izgledaju kao spavac, sve sa jastukom pod glavom, zato i taj naziv: objasnio mi je vlasnik.

Sutradan, vetar se pretvara u mog saveznika; provodi me kroz plantaze aloe i fabrike iste, farme su sad i sa nojevima malo, a na ulazu u Mossel Bay i atomska centrala. Spustio sam se do mora, a potom auto -putem(opet, nedelja je, pa k’o velim nece me niko dirati, a i saobracaj je redji)produzavam do George. Veliki grad, pored cijeg aerodroma prolazim, a i sam grad je presecen sa N2, koji je na ovoj deonici poznatiji pod nazivom Gareden route. Stvarno, moze da se uziva.

Voznja ovog dana , 13-og podredjena je utakmici koji igraju nasi orlovi. Naime, malo bi da vidim nesto od nadigravanja sa Ganom. Stizem da vidim pocetak u restoranu na pumpi gde uskoro stize i kisa, pljusak. U takvoj atmosferi sam odgledao i odslusao himne, a potom produzio do Wildernessa. Mestasce u kojem sam osacovao smestaj i koje je blizu. Strmo spustanje sa par serpentina, vlaznim drumom me dovodi u mesto, moram to opet reci, kao na Mediteranu. Utakmicu prvo gledam na pumpi, raspitujuci se za backpeckers, a drugo poluvreme u pabu, jeduci salatu i pijuci Amstel. Sve jedno je , jedini navijam za Srbiju, svi ostali i crni i beli za Ganu. Ipak sam u Africi.

Smestaj na par desetaka metara od Indijse velike vode. Huci celu noc. Ujutro setajuci obalim nailazim na dzinovske meduze. Sta li jos tek ima ova velika voda. Nije ni hladna, razmisljam cak da se brcnem. Stvarno je izazovno, cak se prica da je pescana obala ovde dugacka 27 km. Ipak produzavam dalje.

Put sad vodi po bregovima, pa se malo spusta ali, bez obzira voda je i levo i desno. Jezera sa leve strane, prema brdima uz koje se proteze, njihov legendarni r 62 (ili ti put sedam prevoja), a sa desne more, a potom i levo i desno estuari. Najveci u Knysna, gde sam trenutno i gde me zaustavila dosad najveca, najjaca kisa,a bogumi i zahladnilo je.

Advertisements

Responses

  1. E moj Zorane zaboravio si Gegulu! Kad si veseo,tuzan,bolestan,umoran,usamljen itd… gutljaj Gegule sve resava!
    A bogami i zagrejava!


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: