Objavljeno od strane: zoranzivlak | 13. jula 2010.

Водопад и до Лусаке

Прешавши мирни, развучени и у опадању Замбези упутио сам се у Ливингстон. Шездесетак заталасаних километара побрђа удаљили су ме од реке. И сам, још увек у колонијалном стилу, град се налази десетак км од Замбезија. И кад приђете и на пар стотина метара никад не би сте рекли да ту почиње једно чудо природе. Муси- о – туњо, или ти како их је онај Ливингстон крстио, а по коме би него по краљици, Викторијини водопад(и). Стварно су чудо и није чудо да су једно од светских чуда природе.

главна улица носи назив водопад или викторија

 Све у свему чудо које грми и пуши се – са домаћег језика најједноставније би било превести као ТУТЊАВА. А  вода која се у таласима у виду облака и капљица распршује сваког часа прави на стотине дуга. Кад приђете скроз киша направи дугу од вашег ока (а ако добро не заштитите технику њу скваси). Стазе су свуда около, може да се спусти у прашумски део испод, приђе мосту (са ђампом), оде узводно, загази, прегази, а и пређе у Зимбабве (јужну родезију). Прелази туда и друмски и железнички саобраћај, а треба и виза. Једино бабунима не треба. Како нисам пазио, један ми је претурио торбу, тако да сам ја испао мајмун.

мајмунска посла код Муси о туњо

а мало даље је и џамп

До и од језера сам ишао локалним превозом. За 2 500 квача имате задовољство да се гурате са четрнаестеро особа, толико пише, а буде их више, у мини комбију. Иначе, сав превоз: такси, мини и миди бусеви су им тоц плави. У том стискавцу падају и понуде за женидбу. Није им битно, само да је бео и да их води из ове егзотике. На егзотичним, прашњавим улицама Ливингстона живост каква доликује правој Африци. Туристички мото Замбије је иначе управо то : Права Африка, Али сумњам да бих њу срео да сам скренуо и много, много више са главног пута. Дође му то као онај црногорски фазон- еколошка држава. Егзотични артикли се нуде: допуне за моб. телефоне, парадјз из домаће радиности, цд са најнајновијим филмовима, кваче по повољнијем курсу, кукуруз на жару…и не знаш кад си на пијаци, а кад си изашао са ње. А кад изађеш онда си већ у неком шопинг молу. Зато западњаци проведу ноћ на својој екстериторији, ограђеном хостелу, бучно, алкохолисано и разуздано победили или не њихови љубимци на светском првенству.

 А ја ујутро, после прехладне ноћи крећем из тог и таквог Ливингстона. Једва сам нашао некакву заставицу Замбије да је окачим на бајс и да је понесем ка ЛусацИ. Дакако узбрдо. И по новом путу- којег граде Кинези. Јављам им се уредно са све њихао. Јављам се и само што се не изљубишмо, французу Жерарду. Словеначког порекла, нешто старији, а старији и по стажу на афричком друму. Годину дана се тоциља од Марсеја па по западној и сад овој Африци. Ето, приче које ових дана слушам о бициклистима који крстаре овуда претвориле су се у један сусрет.

После овог сусрета сретење ми прави само тај незгодни ветар. Успорава ме и не следе тако брзо како сам очекивао места Зимба, Чонге, Кафу и др. Ипак последња два дана наилазим на бициклисте, домаће, друмаше. И оно ми пуно помажу у вожњи и упознавању „праве“ Африке. Исак и Ефорд из Мазамбуке, Замбијске престонице шећерне трске, возе самном 80 км.

нешто слабо знају за триатлон

 Са њима упознајем и локалног чифа у Монроје и присуствујем сеоској журци и идем у предвечерњи излазак и сазнајем како се сналазе Замбијски бициклисти. Једно је кад они нешто кажу, а друго кад ја видим са и уз друм. Тако је и у Пемби, где одседам у лоџу у којем никад није био бели човек. А смештај је све скупљи и скупљи како се примиче Лусака. На прилазу главном граду неко виче Србија! Возач камиона који је прелазио Замбези пре недељу дана и којег сам замолио да ме слика. Каква случајност, једна од оних које друм пружа. Остало су банане, кикирики, керамички, плетени производи, кромпир, ћумур чако (25 000 к џак), риба свежа из реке Кафуе (друга по величини). На њој брана који су наши градили. Некада смо били сила, појам у овој земљи.

Данас, мала заједница и наша амбасада. Господин Павле Башкот и његова супруга су ме угостили овде у нашој резиденцији. Са положајем отправника послова г. Павле је једини дипломатски представник у четри објекта: амбасада,

г. Павле Башкот и ја

 Српски клуб, саветничка кућа и резиденција. То се зове сукцесија, а на њу дође и победа у тенису и крај Светског првенства и брдске, Алпске етапе на Туру. А најбољи су сарајевски ћевапи код госпође Нене у њеном гостхаусу. Какви ли ме очекују даље?

Advertisements

Responses

  1. ovo je fantazija! Sve mi se svidja da razmisljam da na sledece putovanje krenem sa tobom. Pozdrav iz Kraljevskog grada.Gegula


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: