Objavljeno od strane: zoranzivlak | 16. jula 2010.

Great east road – veliki istocni vetar

Kada se krene na istok iz Lusake, u smeru Malavija (sa sve vizom u dzepu) ide se gore navedenim putem. Svi ga fale i opisuju kao nesto sto treba proci. Krenuo sam i ja da to ucinim, da se uverim. Ustvrdio sam samo da vetar i dalje duva sa istoka. Ko o cemu… ja o kosavi. Pa jos kad su pocela brda posle Chongwe, nisam se nauzivao delica nacionalnog parka Luangwe. Juzno uz put je drugi nac. park, koji se prostire uz Zambezi i u pogranicnom je prostoru sa Mozambikom.

most na reci Luangwe

Posegao sam za pola-pola pomoc i letimicno odgledavsi Nyimba, Petauke i Katete stigao u Chipate. Celokupno putovanje Zambijom je nastavak „talasanja“ na zaravni koja se nalazi na nekih 1100-1200 m n.m. Okolo se mogu videti cuke, najcesce usamljene kupe, vise 200-300m od prostrane savane. Ponekad je taj brdoviti teren izrazeniji, kao sto je bio slucaj na prostoru Luangwe. I eto ga odmah nacionalni park. Nista se nije promenilo sto se tice flore i faune, kao i ponude sa strane. Ljudi znatizeljno posmatraju kada stanem, ali sem voca nisam eksperimentisao sa nekim njihovim specijalitetima. Probao sam secernu trsku, ali moji zubi su odvec slabi da bi je lomili i zvakali.

preporuka za stomatologe, paste za zube i zvakace gume

A da je slatka , jes’ da jeste. To im dodje kao neka vrsta zvakace gume i moze se videti na svakom koraku kako to upraznjavaju. Samo je malo podugacka ta zvaka. Ima puno i susene ribe. Tako je cim se pridje nekom vecem vodotoku, posvuda u svetu.

opet reka Luangwa, leva pritoka Zambezija

Chipata je pogranicni grad koji svojom zivoscu daje to do znanja. Obavlja se svakojaka malogranicna rabota. I jako je puno biciklista. Kao reka, sa obe strane druma samo zuje. Transportuju sve i svasta: ljude, robu u svakojakim pakovanjima. Do kasno u noc, a na lokalnom radiu slusam oglase i postaje mi jasno zasto se traze ljudi za raznosenje putem bicikla. Prijatan lodz, naski to sve vise shvatam kao neki privatni smestaj. Jer, to su kuce sa par soba gde domacin obicno nudi i hranu.

Pricu o Zambiji mogu da zavrsim jednom storijom o necemu sto sam pominjao kad sam i presao u ovu zemlju. To je prica jednog preprodavca goriva. Duz T1 i T4 sretao sam ih na stotine. Kada sam jednom stao da predahnem u hlad ispod drveta iskocio je uskoro mladic sa kanisterom. „Dosao“ na posao. Kada se sa vremena na vreme ukaze u daljini kamion on pocne da mase kantom. Znak je to za traznju, a ponuda je kamionska iz cela Juzne Afrike: i Bocvana, i Namibija, i Malavi, i Kongo i JAR. Lorens, tako se zvao ovaj pronicljivi i za pricu raspolozeni momak isprica mi (i u kameru) trenutne berzanske odnose. Kupi za oko 4 500 kw litar dizela, a proda za do 6 500 kw. Zvanicne cene se inace oko 7 000 kw za dizel, a benzin nesto skuplji; sve u svemu dobrano preko jevra. Nismo najskuplji u nesvrstanom regionu.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: