Objavljeno od strane: zoranzivlak | 7. avgusta 2010.

Tanz. III deo – oko Kilimandzra

Pozeleo sam da odletim iz D’ Salaama, ali sam samo izleteo. Teren se vec u samom gradu izdize i kase vise vracam u unutrasnjost sve je visi i visi. Put potom prati, dugo obalu; mislim, ide paralelno sa njom , a kad se dodje do raskrsnice u Segeri, pravi skretanje na severozapad. Iza grada Korogwe usledilo je par kratkih, ali zahtevnih uspona i evo me na staroj, dobroj povrsi. Pogled ide u nedogled, do i iza Kilimandzara. Do krajnjeg sz coska Tanzanije, do Serengetija.

Inace, na Svahiliju ovo znaci beskrajna zemlja. Mesa se na ovom prostoru savana sa prostorima prekrivenim sumama, gde naravno dominiraju sve vrste akacija sa njihovim raznoraznim, interesantnih oblika, plodovima. U planinama, koje sa istocne strane oivicavaju povrs, vidi se i zimzelena vegetacija; a citav prostor uz glavni drum je gusto naseljen i puno je obradivih povrsina. I sve vise i vise kako se priblizavam „krovu“ Afrike. Konacim jednu noc u mestu Same. Tu je ulaz Mkomazi game reserve, i tu pocinje lanac nacionalnih parkova severa Tanzanije. Ocas oni ograde neki prostor postave kapijicu, dovedu par zivotinjki i eto ti privredjivanja. Ko da obradjuje zemlju? Interesantni su proredi kukuruza (uz krompir, najcesce kulture) sa suncokretom i aloom. I dalje se proizvodi nude maloprivredno i pletenim korpama uz put, a od ranog jutra „mame“ , lokalne domacice spremaju klopu i predstavljaju vid domacih restorana. Sve je to „zacinjeno“ bezbrojnim radnjicama gde se moze osveziti sirokom paletom koka-kolinih, a ima i pepsija, proizvoda.

‘Ajd, sad kad sam na severu, da prozborim jos koju o pivu. Nekih sa juga, sto je interesantno nema ovde, ali tu su novi: N’dovu, Eagle(crno) i uz vec poznati Serengeti, Safari, Kilimandzaro, stvarno cine ponudu raznovrsnom, a i kvalitetnom. Voce je u standardnoj ponudi, a sa povecanim brojem plantaza banana, cini mi se da ih ima najvise. Ali, conkve je na prvom mestu, moja vocka br. 1. Mwanga, Himo i put skrece na zapad, zemlja dobija neku novu, dosad nevidjenu boju. Tamno, zagasito braon. Natapana je bezbrojnim vodotocima.

U ranim popodnevnim casovima stizem u Moshi. Grad podno planine. Velika zivost, veliki broj uredjenih ulica i saobracaj koji se regulise kruznim tokovima. Uz market, pijacu, to su sredista grada. Imajuci vremena, obilazim natanane, vozikam se kroz tu gungulu i jako brzo postajem meta flycatcher-a (ja bih pre upotrebio izraz pijavice). To je izraz odomacen u turistickoj literaturi, koji se koristi za ljude koji vam nude svakojaku, najpre turisticku pomoc. Neki su predstavnici , zvanicnih tur. firmi, ali ima i „divljaka“. Jednog takvog „zapatio“ sam i ja. Naravno, stalno je kritikovao konkurenciju, ali, stvarno njegov engleski je bio pristoja. I da, na kraju te uvek direkto pita za novac, za baksis; pa makar te preveo i samo preko ulice.

Malo i uz njegovu pomoc smestam se u Grando hotel. Samo ime kaze za njegove aspiracije. Soba sa tv i zajednickim kupatilom 12 000 Tsh (8 $), ukljucujuci i dorucak. A to je varijanta, kako kazu kontinentalnog brekfesta: hleb stavljen rukom na tanjir, velika kutija margarina, kineski termos(saren) sa vodom toplom, ili sa vodom i mlekom. Caj  u kesicama, instant, supersitna kafa (a okruzeni smo plantazama tih „dragocenih plodova).

Sad ja malo glumim turistu. Kilimandzro ce ostati sanak pusti – 1 500zelenih. Ostalo mi je samo da se penjem na vrh nekih od hotela u Mwanzi ulici i da u restoranu cekam da se oblaci sklne i da se ukazu snegovi Kilimandzra. Dakako, to se radi u internacionalnom drustvu. Imao sam srece i oba dana u kasnim popodnevnim i vecernjim casovima ukazivao bi mi se nedosegnuti vrh, sve u paketu sa zalaskom Sunca. Neko bi rekao:’ah, ta Afrika“.

Prtebirem po novcaniku i iako nisam ocekivao toliko da ce da kosta, odlucujem se za jos jedan mali, jednodnevni safari. Ipak je ovo zona high turizma i toliko je wazungu-a pa ih treba „sisati“ . Raspitujuci se za odlazak do Arusha nac. parka cuo sam svakojake ponude. U dijapazonu od 135-350$. Na kraju, ispada varijanta da sa Amerom Milfordom (pacijent istih pijavica-bila su dva brata) idem u aranzman od 150 zelembaca u zeleno podnozije Mt. Meru, druge povisini planine Tanzanije.

Ni tu se nisam penjao, vec u podnoziju gledamo kako se napasaju: zebre, bufala, zirafe, razne antilope. Park je manji, ali interesantan i po topografiji. Panina je ustvari vulkanska kupa, a teren je na jednu stranu toliko zatalasan i skolski primer je kaldera. Ima i 3 km sirok krater Ngurdoto, obrasao prasumskom vegetacijom . Tu je najvise majmuna, a u par jezera razlicinog saliniteta(i mirisa) vide se po povrsi razne alge koje odredjuju i boju. Tu su prisutne pticice, od kojih je svakako, najlepsi prizor , na velikom Momela jezeru sa hiljadama purpurnih flamingosa. Sto rece Amer, potome nje pamtiti ovaj dan visokog turizma. Visoki, a bio je nizak vodic, vraca nas (otprilike mojih godina starim Landroverom) nazad u Moshi.

Druga prestonica najviseg obilaska turistickih znamenotosti je Ausha. Nesto vise od osamdesetak kilometara prelazim u laganoj voznji. Prvi deo je standardno zatalasan, ali drugi je u manje-vise konstantnom uspinjanju. Arusha je na 1 300 m n.v. Usput, odmah na pocetku susrecem jedan par starijih Nemaca, koji vec 3,5 godine biciklare.Nisu bili raspolozeni za pricu. Medjutim, nesto kasnije srecem brata Rusa. Igor iz Sverdlovska (on tako veli), na putu je pet meseci i krenuop je iz Dagestana-cilj Cape. Kakav lik! Zasluzuje poseban clanak.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: