Objavljeno od strane: zoranzivlak | 8. avgusta 2010.

Arusha i trka

Igor i ja smo se rastali kod plantaze kafe nedaleko od Arushe. Probali smo jos nezrele plodove dragocenog napitka, ispricali se  (na mom zaboravljenom Ruskom) i islikali.

Igor sa velosipedom

Guzva pred gradom, dva semafora i par velikih kruznih tokova najavljuju veliki grad. Na jednom od round about stoji sahat kula, a pored nje i stub sa strelicama u smerovima raznih destinacija u Africi, sa kilometrazom do njih.

Arusha

Kazu, ovde je sredokraca izmedju Kaira i Cape Town-a.

Koliko je veliki grad, govori i velicina marketa, pijace- otprilike kao Liman I-IV. Neverovatna guzva u toku dana (pomalo postuju nedelju, ne rade mnogi), bezbrojni ducani, opsti metez. Najvise mu doprinose vozaci Dalle-dalle, ili kako sam ih ja nazvao dodola. To su oni lokalni prevoznici sa tojota kombijima. Poluraspadnuti, sareni sa kondukterima koji obicno vise kroz prozor ili na vratima bespomucno jure, koristeci pocesto i nesto sto bi se moglo nazvati pesackom stazom. Skrecu, kad hoce i gde hoce. Na nekim mestima , koja bi se mogla okarakterisati kao stanica putnika ima za veliki autobus, a onda nekim cudnim putem svi stanu u ta japanska vozila. Glavna ulica ima ducane u stilu 50, 60-tih, ostatak je rasporedjen u sklepanim prizemljusama, a dobra polovina trgovine odigrava se na samoj zemlji. Pola ulica uz to nije asfaltirano. Zato se na nekim mestima ( ko zna kakav je to urbanisticki plan) grade visespratnice i to najmodernije. Aluminijum i staklo, a onda u podnoziju iste vidite surnest vrsta plocica koje su koristili; valjda u nedostatku odgovarajuce kolicine istih. Ili se to mozda uklapa u arhitekturu mnogobrojnih dzamija, koje su pravilno rasporedjene po kvartovima ovog grada podno planine Meru.

Smestaj sam pokusao, ovog puta pronaci u mirnijem kraju. Gledajuci levo-desno, trazeci lokaciju X, kad neko pita sta trazim Bio je to motorista, belac, koji se odmah latio svojih satelitskih veza ne bi li mi pomogao. U prvi mah, od toga nije bilo nista, ali sam do kraja prihvatio njegovu sugestiju i dosao do Masai kampa, znaci pod sator, gde je i on bio smesten.

a okolo su over lenderi

Tamo smo se detaljnije upoznali. Radi se o Nemcu Janu Neumannu, iz Hamburga, koji sa svojom krosericom krstari prostorima sirom planete i to, naravno, off road. U ovom delu puta drustvo mu pravi Australijanac Dejvid, koji je bas, iz Brizbejna krenuo proslog oktobra. Kakva je to tek avantura, bez plana, bez striktnog pridrzavanja i navigacije, bez znanja gde ce te zateci noc, a gde ces osvanuti. Plan mu je da se prebaci u Juznu Ameriku u decembru i vozika delom kuda ide reli P-D.

Tako mi sedimo, pijemo pivo i pricamo, au kamp su taj dan stigla tri over landa iz kojih samo ispadaju ekskurzionisti, kao brojleri i prave neverovatnu guzvu svoga tipa. Kako se samo Jan posprdno salio na njihov racun. No, ima svakakvih safarija. To vece odem do lokalne radnjice i za ne poveerovati u njoj na kasi naletim na reklamu za nedelju trku.

Polumaraton i trka na 5 km. Trebali reci da sam podesio vreme, odnosno zakon verovatnoce je takav da sam morao naleteti na ovakvu jednu manifestaciju. Ime joj je safarimaraton.com Dakle, u gradu koji je polaziste za najcuvenije safarije: Serengeti i Ngorogoro ja se odlucujem za dvonogo-zivotinjsko trcanje. Da spomenem i ljude koji nude organizaciju putovanja u spomenute nac. parkove. Lokalne pijavice kojih ima u dovoljnom broju, po glavi belca, uz touroperatorske poslove prodaju i novine. To je jos jedna potvrda koliki je grad i koliko mu je razvijen turizam. Dakako, radi se o Nemackim, Americkim, Francuskim novinama, a plus pride moze te i da se cenkate za njih. I par njih koji su me startovali, nisu znali za maraton, a prodaju i gomilu domace stampe. Trka je inace bila solidno izreklamirana, sto i nije cudo sobzirom koliko i kakvih sponzora je imala. Dan pre, u subotu prebacio sam se iz kampa u grad da bih bio blize za rani , jutarnji start.

i na 1 300 m n.v.

U premestanju mi je „pomogla“ i kisa, tako da sam prvi put imao mokrih stvari posle gotovo dva meseca. Otisao sam do stadiona, naleteo i upoznao organizatore, napraavio odmah kontakte, kao da ce nas doci gomila , iz Srbije mislim i podelio par saveta. Cisto da budem u formi. A imaju strasan elan i on ih je nosio u solidno odradjenom poslu, za prvu trku. Ah, kad se setim naseg, novosadskog, prvog maratona. I u nedelju ujutro je padala kisa. Oblacno, ali prijatno vreme se produzilo i u citavo prepodne, a i za vreme trke su promicale sitne kapi. Startovi su malo kasnili. Polumaraton je trebao krenuti u 7 sa stadiona, sa atletske staze koja nema sljaku, pre bi se to moglo okarekterisati kao sitni sljunak. Tek onda mozete zamisliti kakav je travnati tepih, na kojem pika loptu lokalni prvoligas. Bez obzira na startu se pojavilo stotinjak trkaca, medju kojima poneki i bos, a onih sa papucama bilo je vec vise.

moze se i bos

buduci trkaci

I na mojoj, 5 km, dugoj utrci bilo je momaka, dece sa slicnom opremom. Startovali smo sa jednog kruznog toka i u rezimu otvorenog saobracaja i otvorenog dobacivanja prospartali taj uzi centar da bi zavrsili na stadionu. Ukupno dvadesetak mzungu-ova, mojih kvaliteta, je ucestvovalo i tako podiglo rtrku na medjunarodni nivo (poznato li je ovo), a trebali reci kako su trcali domaci . U polumaratonu ljuta borba u finisu, sa 1:03:09 pobedjuje jedan od trkaca u nacionalnom dresu, a njih deset prvih je trcalo 1:05 i brze.

Opste zadovoljstvo nakraju, pridoneto poklanjanjem sponzorskih artikala, kada se publika u dobranom broju izmesala sa natjecateljima. Zaboravih daspomenem i trku invalida u kolicima. Njih deseta u grunfovskim vozilima, ali kakva srcanost, kakva volja i snaga. Svaka cast.

Jedna od mojih primedbi je da sponzor Kilimandzaro nije delio pivo, dok su napitci tipa voda  (opet Kili) i Klintovaca deljeni u vecim kolicinama. To je bio taj magnet za publiku, uz neizbezne majce. Necu reci koliko sam ih ja dobio, videce se. Pa ja sam promoter safari maratona za Srbiju. John, glavni covek me upozna i sa jednim od vrhunskih trkaca koji je dva puta trcao u Beogradu. Jednom, ne seca se godine je i pobedio, a drugi put je vec pomesao Beograd i Prag. No, to nije smetalo da otvara, kao i gotovo svi one 350 ml kokakolovse flase zubima. To mu opet dodje kao reklama za secernu trsku.

mozda reklama za nac. park

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: