Objavljeno od strane: zoranzivlak | 24. oktobra 2011.

OD GUANGZHOU DO OSTRVA HAINAN

Iz glavnog grada, mozda najbogatije i najrazvijenije provincije, ispratio me je nocni zivot. U njega sam se „bacio“ posredstvom manekena i manekenki sa nasih prostora koji ovde lako pronalaze uhlebljenje. Pomovicu, da, ko kanda u Kini krize nema. To kaze i MIlos, koji je kolega turista i koji je ovde studirao, a zatim pronasao neki drugi posao i ostao. I on planira i voleo bi da putuje biciklom. Kad se ostane do ovako sitnih sati to je malo teze; jedino sto su ulice praznije- samo prosijaci, taksisti i jos poneko.

Na jugozapad sam isao „tematskim“ putem. Prvi dan Foshan, prestonica industrije namestaja. Kilometri nakindjurenih salona, naspram kojih je nas sajam mala beba. Sledeci dan Kaiping, sa bezbrojnim reklamama koje govore da ovdasnji zivalj privredjuje sve one slavine i ostalo sto ide u kupatila i kuhinje. Yandong je veliki, sredjen grad a iz mnogobrojnih lokala „vire“ strugovi. I danju i nocu; i novi i stari modeli rade li rade. Nema veze sto u susednom, luksuznom hotelu nema interneta, a  wi fi signal je nedokuciv.

Vraticu se pricom, nacas u Kaiping, grad ucrtan u turisticke mape zbog kuca zvanih diaolou. To su pravili ovdasnji gasterbajteri pocetkom i u prvoj polovini proslog veka. Svako vreme ima gradjevine koje zidaju ljudi koji se otisnu u potragu za poslom. A kako je ondasnje vreme bilo pomalo i nesigurno, ove kule, zamkovi, imaju i puskarnice. Diaolou su razastrti po nizini ovog podrucija u selima sa uzanim, uzanim ulicicama; okruzeni pirincanim poljima i ribnjacima. Gotovo svako selo ih ima po nekoliko. Prvo sam obisao jedno naselje uz put, a potom se uputio za znakom koji vodi u selo Zili, jedno od najpoznatijih i sigurno najsredjenijih. To kazem, jer sam tu naisao na biciklisticku, obelezenu stazu (GD green way), koja me je provela ukrug, kroz par naselja, kroz filmski grad, kroz zelena polja- ali ja sam isao dalje. Nacionalnim putem G 325 u dalje vrele dane, sve blize i blize okeanu. Ovde na jugu, vrelina pocinje vec oko 10 sati i traje sve do 5-6. Jos uvek je to sredina jeseni- ma sta to ovde znacilo.

Ali kako to obicno biva, od mora ni traga ni glasa, tj. put ako mu se i primakne to je na koji kilometar. Morao sam da posegnem za skretanjem i za to sam odabrao braon signalizaciju- turisticku, koja je navodila u beach resort idilicnog imena. Romanticna plaza. Prevalivsi tih 6 km, stizem do rampe. Ulaz se naplacuje, a kako je bilo pokasno, okrecem se i u neposrednom susedstvu pronalazim smestaj. Kasnije, moj domacin me je motor provozao po selu, do njegovog ribnjaka (da proveri mreze), a i do plaze. To je parce obale, naravno pescane, sa sredjenim zaledjem u vidu apartmana i par restorana. Sa svim onim u zaledju, sve mi to pomalo lici na veliku plazu i Ulcinj.

Put me vodi dalje. Odlucujem se za jedno skracivanje skrenuvsi na lokalni drum S 373. Prvo je bio dobar, pa onda malo los, pa deo u izgradnji da bi u mestu Poutou nestao. Na polovini grada sam ustanovio da postoji samo glavna ulica sa ogromnim zgradurinama, a da su iza polja. I onda je put nestao, tacnije doveo me na prelaz za skelu. Ogromna voda, kanal, reka, zaliv ili sta li vec; a udesno nestvarno dugacak most koji se propeo preko te vode. Tamo se ne moze biciklom, tako mi kazu, a ja sam na dobrom putu (za trenutak vodenom) koji ce me dovesti u  grad sa preke strane Xiashan. Treba li da kazem da je to bila golema varos u cijoj sam se gunguli poprilicno tesko snasao. Ovog puta moj spas se zvao dostavljac brze poste i zahvaljujuci njegovom motoru i poslu koji ga je vodio na tu stranu, ja sam vise od 10 km prevalio u relativno brzom vremenskom roku. Kad to kazem, pre svega imam na umu svu onu saobracajnu guzvu koju covek, stvarno tesko moze da opise. Jednostavno, to treba doziveti! I onda, gotovo apsurd, po izlasku iz grada nailazim na kolonu istoobraznih automobila. Ispostavlja se, to su vozila za obuku novih vozaca.

Ali jos vece iznenadjenje me je cekalo u vidu loseg puta. Em se suzio, em se zguzvao. Bas, kao kad se list papira zguzva tako je izgledao asfalt na ovoj deonici. I tako nekih 50 km. Ko me je terao da idem precicom; ili ti odgovor na pitanja kakvi su putevi. A ja ih uvek hvalim- i hvalicu glavne dzade, al` ovo je bilo za pamcenje i za kamenje i pesak u bubrezima. Posle stize, naravno lep, nov, dakle kvalitetan put koji me vodi kroz plantaze secerne trske i banana na krajnju kontinentalnu tacku kineskog kopna. Sa druge strane je ostrvo, Hainan.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Advertisements

Responses


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: