Objavljeno od strane: zoranzivlak | 11. novembra 2011.

VIET NAM

VIJETNAM, socijalisticka republika u koju sam dosao cudnovatog datuma 01.11.’11. Spominjao sam vec mesto u koje sam prvo krocio, Mong Cai. U samom severoistocnom cosku ove indokineske zemlje, a namera mi je da se „provozam“ obalskim podrucijem. Od severa do juga to je vise od 2 000 km i obicno se deli na severni, sredisnji i juzni deo. Zapadnije su jos tri celine: planinska, na severozapadu: visoravan u sredisnjem delu i na samom jugu je delta Mekonga. Prelazak iz Kine mi je prvo nametnuo da posmatram slicnosti i razlike, tj. da se privikavam na novo, koje u stvari ima dosta bliskosti sa prethodnom zemljom koju sam posetio.

Severni Vijetnam

Priobalno podrucije od samog pocetka pocinje da se poigrava sa putem. Vrluda i uobicajeno da se moru primice veoma retko, ali zato svako malo me vodi u pobrdje, koje nepravi razliku izmedju kopna i mora. Hupseri se jako brzo zahuktavaju i prva dva dana, koja sam „potrosio“ do Ha Long Bay, imao sam par „brdskih“ ciljeva. A ono sto sam odmah primetio pri polasku iz Mong Cai je,  da su putevi dosta „skromniji“ u odnosu na Kineske. To se potvrdjuje iz dana u dan, i poceste su deonice slicnije nasim dzadama sa puno „udarnih“ rupa. Glavni putevi su sa po jednom trakom za po smer i jedino imaju polupomocnu za dvotockase, a oni ustvari dominiraju u saobracaju. Neverovatna je kolicina motocikala, bicikala (koje uglavnom voze skolarci) koji zuje od ranog jutra. Ostalo su kamioni, bezbrojne vrste autobusa, a automobila je najmanje.

Vracam se na Ha Long Bay, odnosno na krecnjacke cuke koje pocinju da se pojavljuju i pre ovog grada. Jako razudjena obala u ovom delu Vijetnama ustvari slici na neku planinu koja je potopljena i nazubljeni vrhovi vire iz mora- Tonkinski zaliv. Vec spomenuti HLB je deo u kojem je zabelezeno gotovo 2 000 ostrva i naravno da je to svetsko cudo, jedan deo nacionalnog parka je Svetska bastina i u toku je glasovanje za izbor…a mi imamo djavolju varos. A ovo ovde je stvarno magicno, izuzev sto u ovo doba godine more ima vise neku zelenkastu boju. Kad nas je „krstarenje“ istovarilo na jednu plazu, zuckasti pesak i zamucena voda, vise su me podsetili na strand, nego na neku tropsku plazu. A u zaledju ove plaze i na jos par ostrva pecine. „Imaju pecine stroge“ u kojima ne zive babaroge vec su svoju pesmu ispevali isprepletani stalagmiti i stalaktiti. I tako to i tako dalje turizam na istocnjacki nacin- presrecu vas i nude svakojake aranzmane i smestaje- a kartu sam jedva nasao da kupim: i Vijetnama i plana grada i od „svetskog cuda“. A centar za turisticke informacije iz nekog drugog geoloskog doba. Kad sam se latio jednog prospekta, a’la desavanja u gradu, drzavi, „otkrio“ sam da je iz 2008. godine.

Zaputio sam se dalje na jug i obala polako pocinje da povija, da se zaravnjuje i razliva. Brojni vodotoci „navaljuju“ sa planina, velikih u zaledju- a nailazi jedan, Crvena reka koja se deltasto razlila po toj ravnici. Da sam brojao verovatno bi se zabrojao koliko sam vodotokova premostio- dakle nebrojeno mostova; tu su izukrstani kanali. I naravno dominiraju potopljena polja. Ne sto je sezona visokih voda, vec sto je pirinac, kultura koja se uzgaja naveliko. Ali, eto, razlike u odnosu na Kinu! Ovde ova zitarica nije toliko zastupljena u ishrani. Cini mi se da vise jedu testo, supu od ranog jutra. Pa mi se prvih dana desilo da sam „zalomio“ mesta i za sva tri obroka jeo corbicu. Medjutim, vazno je da sam „otkrio“ pituljice slicne nasem bureku, po ukusu, odnosno pitama po obliku. I imaju hleba, kifli, francuskih vekni- kolonijalno nasledje?!?

I jedna slicnost, ali sa mojim proslogodisnjim putovanjem! Kao sto su afrikaneri vikali ugledavsi me MZUNGU, MZUNGU, tako ovde pocinje da mi odjekuje Hello! Hello! I to je uglavnom sve znanje jezika koji nije vijetnamski. Zato, polako pocinjem da razaznajem neka njihove natpise jer koriste latinicno pismo- i firmopisci ovde imaju pune ruke posla. Duz puta sve se sareni od natpisa, cini mi se svaka kuca (uzane, kao ribe list), svaki dom nesto prodaje.

 Ali i kafane, cajdzinice, kafici, capfe-i su puni od ranog jutra; uz one silne ljude po drumovima i vredne na poljima, decom po skolama i na putu do iste- jos jedna slicnost sa mnogoljudnim zemljama Istoka.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: