Objavljeno od strane: zoranzivlak | 19. jula 2012.

kroz…uz Dunav…Austriju i Nemacku

Da odmah preciziram: U Austriji sam Dunav „pratio“ od Beca da granice sa Nemackom, tj. do varosi Passa-u (tu se Dunavu prikljucuje Inn), a posle uvoda u Bavarskoj – do Vilshofen-a, napravio sam mali otklon i zaputio se ka Minhenu. ‘ajd da vidim glavni grad i da se podsetim starih dana kada se iz drugih razloga dolazilo u prestonicu, mozda najjace provincije jake Nemacke.

pod ostrim uglom a, mnogo lepih gradjevina i brodova

A Austrija je zaista jaka kao turisticka zemlja. Razni vidovi, kulturni, zimski, ali ovaj rad (bicikl) turizam im je sigurno prvi u svetu. I taj put(evi) duz Dunava su najposecenije biciklisticke dzade na celoj planeti. Mozda mi tako nije delovalo spocetka, jer docekao me je vetar i kisa, ali posle atraktivnog Tunn-a, pa Kremsa ili Melka…sta reci i za Linc ili naselja u gornjem toku, kad reka postaje manja, ali niti ona, niti krajolik nisu ni za dlaku manje lepi.

a sta je ove teralo da gore posadjuju te kucerine?

Cak naprotiv. I sve to prati takva infrastruktura za nepoverovati. Stotine kilometara ( a relacija Bec- Passau je oko 350 km), putevi sa obe strane toka, puteljci koji se zavlace u svako selo, do interesantnih, manje interesantnih tacaka, vidikovaca itd,itd. Smestajni, ugostiteljski objekti sve sa kapovima se podrazumevaju. Uostalom, sve su ljudi podigli za ljude. A vazna je ta kultura, koja se prenosi iz generacije u generaciju, iz porodice u porodicu, u drustvo gde je bicikliranje na jednom ne kultnom, vec normalnom nivou. Nista neobicno sesti na dvotockasa i prevaliti neko rastojanje. Nije nikakva trka , vec za uzivanje, pa jos kao familija, od najmanje bebe u korpi, malo vece u pomocnim kolicima- do ljudi zaslih dobrano u trece doba. Pa kad im se nudi jos svasta nesto za usput- eto praznika. Srecu se druze i sve je to normalno. Dakle u tri dana, bez obzira na kisu, bio sam zrno (recimo secera i nisam se istopio na toj kisi) u moru istih takvih.

i staro i mlado

Dakle more ili velika reka koja se nastavila i u Nemackoj. Stim da je ovde malo drugacije. Arazlicitost se ocituje u jos vecoj gomili staza i jos vecem okeanu ljudi na dva tocka. Kad mi je zena u info birou u Passau dala kartu Bavarske sa radweg stazama, zaprepastio sam se. Sve je izgledalo kao normalna putna infrastruktura stim da je sve posveceno njegovom velicanstvu biciklu. A kako to izgleda na terenu. Pa da se izgubite kad dodjete na raskrsnicu, jer znakovi pokazuju da mozete iz svakog mesta stici u susedno biciklom.

treba uciti i nemacki

Sluzeci se stazom uz glavni put, ili iduci neasfaltiranim, pravim poljskim putevima. Ponekad ni prevelika ponuda nije dobra! Treba znati jezik, , lokalna manja mesta, biti spreman za stalna zastajkivanja, pa i na to da se covek  ponekad zagubi ili vrti u mestu.

Tako sam se ja provozao do vec spomenutog Minhena, posetio Vladu I Karolu (od njih cuo mnogo toga o njihovom vidjenju grada sarenila i zemlje obilja), a sa Vladom obisao deo starostavne, visevekovne loze Bayern-a i izasao iz grada. Tako sam mislio, jer vec tu su se desila ona spomenuta lutanja. Usledili su gradovi: Furstenfeldbruck, Mammendorf, Kissing, Ausgburg, Zustmasthausen, Gunzburg. I eto me opet pored reke koja protice nedaleko i od mog doma. Spustio sam se do Ulma.

U Bavarskoj je deo gada zvani Novi, a preko reke naselje poznato kao Ulm, poznato po najvisoj katedrali. Penjao se ja uvijenim, uzanim stepenicvima (>700, na 143 m , sto je najvisa tacka u nekoj bogomolji do koje dopire covekov anoga stepenicama). Ko kanda, ovde covek moze biti najblizi Bogu iz jedne takve ustanove. Pomoc u obilasku ovog mesta i jos nekih delova prelepog grada koji se svio uz obale uzanog Dunava (kakvog ga mi znamo), pruzio mi je Hartmut Boegel. Biciklista kojeg sam sreo pre cetri godine na mom prvom olimpijskom putu sa pok. Majkicem. Harti je obiosao citav svet i zamislite njegova iskustva ista nas dvojica sada mozemo jos popricati- a sutra i provozati kroz Svabiju; provincija Bader vitenberg, popularno zvana. Pa jos imamo jednog zajednickog sponzora- crvena boja i bela slova, a nafta ne pokrece nase bicikle.

nasa putovanja pocinju sa iste reke

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: