Objavljeno od strane: zoranzivlak | 2. avgusta 2012.

Od Dunava, preko Rajne do Lamansa

Krenuli smo Harty I ja u prohladno, sivo I pomalo kisovito jutro iz Ulm-a u zajednicku voznju: proveo me je njemu dobro znanim stazama nekih 45 km. Dobro sam upoznao predeo zvan Svapske Alpe, a pricom smo zacinili gotovo sve vreme, pa I onih 10-ak km off road voznje.

…a rekreacija na sve strane i sve nacine

Po razdvajanju usledila su mesta Munsingen, Gomaringen, Ofterdingen , sa skretanjima koja su me dovela u sliv Nekera, reke koja tece ka drugom moru, okeanu. Razgledao sam Rottenburg, a u mesto Horb stigao do veceri. Mesto se svilo uz reku, pritesnjeno okolnim brdima, a zaogrnuto kisom u julsko vece. Kamp iznadjoh preko par brda, usponi za kraj etape, a sve kao uvod u sledeci dan. Sa slicnim vremenskim (ne)prilikama. Kisa me docekala u brdima Svarcvalda, severnog (u juznom izvire Dunav) I “provela” kroz Freudenstadt I preko prevoja. Interesantan detalj: obelezeno tablom pored puta mesto, gde valjda, izohipsa od 800 m nv preseca ne toliko strm uspon, a sam prevoj nema nikakvo obelezije tog tipa. Samo table da sledi 12% nizbrdica u duzini od 6 km.

Bolje ovako, nego non-stop gore dole!

Stvarno nagnuto, kroz gustu sumu. Stize se u mesta koja odisu Alpskim duhom, sto u Bad Petersalu potvrdjuju plakati koji najavljuju svetsku trku biatlona. Naravno, u pitanju je letnja varijanta, rosulanje! I vreme je okrenulo na letnje. Prosusilo se I sunce je konacno zauzelo svoju poziciju. Ispratilo me polako iz Nemacke kroz plantaze jabuka, jagoda , malina prema pogranicnom mestu Kehl. A pomalo me ispratila I policija, jer sam se suvise zadrzao na putu za motorni saobracaj gde vise nije bila dozvoljena voznja biciklom. Rajna I most (J)evropa, a na njemu stihovi stvaralaca pisane reci sa svih strana sveta, o mostovima. Prave ih popreko, a ne uzduz reka.

Tako je I ovde, za Strazburg, opremivsi se dobrom kartom na prvoj pumpi , a potomu centar, gde je naravno katedrala. I tako dalje kroz svako, pa I najmanje mesto od Alzasa, preko Nord departmana , pa do Kale-a. Isprva sam mislio, posto je bila subota I nedelja, da su zato ta mesta prazna. Ali I u narednih par dana nisam video puno sveta, bilo da sam se kretao nacionalnim putem ili sporednim drumovima, koji su mi  svi preporucivali. Neka hvala, nemam bas previse vremena, a I nema neka velike razlike. Pa zar nije sve priroda, saobracaj jeste malo gusci, ali ne uvek; a I kvalitet druma nije mnogo razlicit. Mislim, u odnosu na Srbiju. Ocekivao sam vise od zemlje kao sto je Francuska. Zatalasana polja, vinograda sam , isto, vise mislio da cu videti- ali ne,  dominira zito. Zapravo, dominiraju hupseri,

i to mu dodje k’o zitarica

“kultura” posadjena na svim putevima u svim departmanima , na preko 600 km, kojima sam presekao zemlju slobode… , pedalirajuci uz granicu sa Belgijom. Ardeni su mi ostali u nogama, a u istoriji, ustvari u zemlji su ostali kosti mnogih, koji su izginuli u ratovima, sada dobrih suseda. Prosao sam kroz Sedan, na putu koji zovu fortifikacijski- tu su ekserimentisali sa svojim zivljem u prvom, a bogami I u drugom ratu. Pre Sedana snalazio sam se za kamp u gradovima Saverne I Mec, a potom u La cateau camrresis I Mametz. Iako je rec o malim naseljima, kultura putovanja na zapadu je na takvom nivou da I u malim mestima cesto ima kamp, bez obzira postojili neka velika ili mala turisticka atrakcija. A posebna zanimljivost su parkinzi za kamp kucice, vanove kojih ima u tolikoj kolicini, da sad u vreme leta, izgleda kao da dominiraju putevima. I tako, lepo na periferiji nekog mesta, postoji parking , gde se parkiraju, mogu da zanoce, a imaju I osnovnu infrastrukturu. Struju I vodu, a na sve to moze onda da se doda I jedan mali sator.

srecom je ima na sve strane

Sva brda su me pratila do pred samo more, obalu Atlantika, a I toplo vreme, osim, naravno, tog prepodneva kada sam stizao u Kale I kada sam naumio da se skvasim u Atlantiku. Predlagali su mi da ove putesestvije “odradim” triatlonski: vozim do ove tacke, potom preplivam Lamans, a zatim da trcim do Londona. Ipak sam se samo malo okupao I preplivao 33 m, a isplivavanje 33 km ostavio za druge. Umorio sam se dovoljno I gurajuci bicikl po pescanoj Atlanskoj, tipicnoj plaza- a bila je I oseka. U nastavku sam obleteo grad,  kojim spartaju biciklovi za iznajmljivanje I zatim pomucio da se snadjem u lavirintu puteva u luci. Cuvena luka za spajanje Ostrva, vrvi kao autobuska stanica, nabavljanje karte I pasoska kontrola  tece u desetinama staza.  Staze za tunel su na drugoj strani, novijeg su doba, a I za mene I moj Capriolo dvotockas, sada nimalo aktuelne. Ukrcavam se I na redu je, posle prelaska svih onih voda, jedna duza voznja preko Lamansa.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: