Objavljeno od strane: zoranzivlak | 8. avgusta 2012.

LONDONARIJE

prelazak u drugu geolosku eru

Pristajanje uz obale Engleske obelezile su dve uobicajene slike: galebovi oblecu I bez imalo stida spustaju na ograde I na same palube (uredno je kljucanjem otpadaka ciste), a uz obale se izdizu bele, klifovske stene. Sinonim Dovera. Kapija Britanije ka kontinentu. Ubrzo se pojavila i treca slika. Ona je obelezila pocetak mog bicikliranja na Ostrvu. Ugledao sam dva bicikla sa sve stvarima, a potom I dvojicu mladjih, nizih, tamnoputih momaka , kojima su pripadali. Brazilci Alexandro I Silva su svoj put isto usmerili ka prestonici Britanije. Prvobitno nisam mislio da cu voziti  dalje to predvece, ali kako se pojavilo iznenadno drustvo I kako se “dobio” jedan sat viska priblizavanjem Grinicu, nastavio sam, tj. smanjio deonicu preostalu za poslednji dan putesestvija.

Istrazili smo na brzinu mogucnosti upotrebe druma I zaputili se glavnim putem, A 2 iz gradica.  A 2 je motorni put, k’o pravi auto-put sa oznakama da se vozi levom stranom I on nudi cuvenu scenu uspinjanja iz luke, uz one kreda bele stene, jos iz doba devona. Jurimo u zalazak sunca I prevaljujemo prve milje, prvih 20 do Canterbury-ja. Ja u biskupskom gradu trazim kamp, a dvojica juznoamerikanaca nastavljaju svojim putem.  Kakva slucajnost da smo se sreli sledece nedelje u guzvi Londona, uz obale Temze, u toku maratonske trke za zene!!

Tu su pocele crkvene Henri-jarije

Sledeci dan je obelezila kisa, a kakvo bi vreme I bilo ovde, nego pretezno oblacno, sa mestimicnom kisom I temperaturom koja tek stidljivo prelazi 20 stepeni. Posle brzog obilaska prvog grada u kojem boravim, usledila je jurnjava onim istim drumom od sinoc. On treba iz pravca jugoistoka da me “uvede” u London za nekih 100-njak km. Malo kilometri, malo milje, malo sirok malo uzak put. Prodjose jos neka mesta, drevni  Rochester I usce Medway, desne pritoke Temze, a onda se iznenada, do tad dobrocudni A 2 pretvorio u goropadni, strasno sirok put. Izgleda da biciklovi “dalje nece moci”. Ja se ipak odlucujem da nastavim I u nekom strahu prevaljujem vise od 30 km vozeci zatalasanim predelima koje snima oko, ne moje, vec kamere velikog brata. Ni danas mi nije jasno kako se niko nije pojavio da mi dzentlmenski objasni da sam pogresio.

pravio sam se Englez, tj. da sve razumem

Bilo kako bilo prosao sam prigradska naselja visemilionskog megalomania I stigao oko 16 casova po Grinicu u Grinic. Tu se put odvaja I vodi me, slepo prateci oznake za Central London. Preko prvih olimpijskih borilista, za konjicki sport. Kuce I zgrade od po par spratova, od crvene, zute, sive I kakve vec god patinaste cigle  sa bezbrojnim ducanima, novim I starim soping centrima, tradicionalnim kafanama-pabovima, zgomilani saobracaj- sve to govori mi da sam stigao u kosmopolitski centar: a potvrdu mogu lako da vidim gledajuci ljude razne boje koze, jos vise raznoliko obucenog. A kad ubrzo pristignem I uz obale Temze, pored tocka-oka I na Westinsterski most, jezici koji se cuju kazu mi da je to mozda I sam centar svemirolikog grada. Na tom mostu sam svojevremeno protrcao kroz cilj maratona I zato ga uzeh kao zavrsnu tacku ovog mog puta.

Na severnoj obali, za razliku od juznih Brixtona I Peckham, je viktorijanski Knighbridge, pored njega park parkova, a odatle sa Milanom uskoro stizem u njegov stan na Notting Hill Gate. Docek njegove cetvoroclane decije ekipe: Ilija, Marija , Jovan I Dimitrije je onakva kakvu moze da uprilici prica boravka od skoro 25 godina u gradu, gutacu nacija I dece koja nisu videla svoju rodbinu. Prijatno me je iznenadila scenografija, natpis I slika na zidu I soba koju su spremili za mene.

docek, k’o olimpijski

Igre, igrice I igrarije mogu da pocnu. Odgledali smo otvaranje “najveceg sou-a na svetu”, u engleskom stilu, vestice na metlama I velikih bina sa jeftinom zabavom I slatkom muzikom. Ali to je kultura koja se nametnula I gospodarila ( I jos vodi) polovinom zemaljske kugle. A sutra, odmah ujutro na prva olimpijska borilista. Iz centra startuje biciklisticka trka, drumska I mi je ispracama kod parka (Hyde), Milan I Marija produzavaju na jednu stranu, a ja preko Chelsea I Putney prateci stazu dospevam u Richmond park. Ta parkovska kultura, sa kulturom posete velikim dogadjajima prikazala se u najboljoj slici. Jeleni, srne setaju okolo, ljudi bezbrizno sede na travi ili skakucu sa decom, a biciklisti jure za svojim odlicijima. Sve to budno nadziru mnogobroni volonteri, strazari, policajci, zakiceni kilometrima ograda. Tu sam se negde smestio I ja I uzuzivao ostatak dana. Neki sledeci dan, evo mene opet u Richmondu, pa I jos juznije u Kingstonu upon Thames.

bicikliranje je veoma popularno u kraljevstvu

Hronometar I opet gomila sveta I sou koji bi se mogao nazvati najvecim u tom momentu. Predivni Hampton court park doneo je domacinima prvo zlato, a ubrzo posle toga krenula je poplava medelja I opsti ljudski delirijum. Bezbrizna slika koju stvaraju mediji pustajuci sport kao opijum medju narod. Tako I sa flasom piva Bredy Wigins, pobednik Tour-a I ovog hronometra ide ulazi u legendu.

Preostali dani prve nedelje proticu mi I polaganom odmotavanju filma svih onih delova grada u kojima sam boravio pre vise od dve decenije. Sada mi to dobro dodje da se brze krecem I malo vratim u jeftiniju mladost- jer ovde nije kriza, vec je funta jaka kao najveca sreca za svakog jakog sportistu koji je organizatoru doneo radost osvajanja medalje. Za razliku od toga nasa ekipa se muci I sa borilista izlazi uglavnom sa onom poznatom “devizom”- vazno je doci, malo se takmiciti, videti, pazariti, provesti…

ni kisobran, suvernir, nece biti dovoljan od bujice kritika nastupa orlova

Dogovor da posetim olimpijsko selo  se traljavo odvijao, tako da sam zakasnio I nasim vedetama nisam doneo srecu, da u tom danu osvoje medalje. Ni Cavic, ni Djokovic, a I ostali su opasno utanjili. Strelci su najbolji, ali to je malo.

Ivana Maksimovic, 10×10, upucano

Malo je I slabo od nasih maratonki u kisnoj nedelji duz staze gde su se nacickale na desetine hiljada ljudi. Zivot se vratio u grad I domacini posle prve nedelje, kada su grad nazvali gradom duhova sada menjaju plocu.

atlatika je kraljica, a maraton je kralj

Sta reci za utorak 7/8 , Hyde park I 200 000 dusa koje se sjatilo da prati triatlon. Uspeli su u nameri, I oni I braca Brownlee, da trijumfuju I da donesu salve odusevljenja I atmosferu najvecih rock koncerata u zeleno srce grada.

Triatlon je pobedio, najveci sou u centru!

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: