Objavljeno od strane: zoranzivlak | 6. januara 2013.

Пета прича, пет месеци после

Што оно кажу, да се мало слегне, да се са дистанце  види…А лепо је било бити део тог белосветског циркуса(Олимпијских Игара/ица), без обзира на сва усмеравања која јединка трпи.

Све је (било) под контролом

Све је (било) под контролом

Свакако смо у неком трпном стању- и тако дан за даном.

не може без Маратона!

не може без Маратона!

још мало спорта...

још мало спорта…

И мало продужени боравак у престоници империје где Сунце некад није залазило, мало обилажење замка(ВиндЗор), даље, узводно уз реку- кантрисајд, то би рекли; мало у уобичајеној туристичкој вреви, а све као најава следећих параолимпијских игара. Бирање начина за повратак- па кроз тротерски Пекам

Није WI nd Зор, ал` јесте тротерски

Није WI nd Зор, ал` јесте тротерски

, до чудноватог тунела

Какво, људских руку и Ума, ДЕЛО

Какво, људских руку и Ума, ДЕЛО

; кроз ЈЕвропу на четри точка у целој ноћи на претесном аутобуском седишту, све до триатлона у суседству.

мали пад на триатлонској трци у Кишкунхалашу- али се јуначки прошло кроз циљ

мали пад на триатлонској трци у Кишкунхалашу- али се јуначки прошло кроз циљ

Чисто, да се сво оно блештавило преведе у уобичајену свакодневницу!

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: