Objavljeno od strane: zoranzivlak | 2. aprila 2014.

Triatlon, za pocetak

Odredivsi datum za polazak na put imao sam na umu triatlonsku trku, Panamericki kup u Valparaisu. U kalendaru 30.04.2014. i prijavio sam se preko naseg saveza, ovoga puta kao tehnicko lice! Sve je odradjeno po proceduri, a kad sam dosao i pronasao mesto odrzavanja takmicenja, organizatori su se „prijatno iznenadili“. Isto tako, i glavni delegat za ovaj dogadjaj, brazilijaner Roberto me je malo upitno pogledavao. Tako to, znaci, funkcionise.  Sta onda reci jos o trci; pa da bi nasa, u Novom Sadu, mogla biti, isto, neka Pa(n). Recimo Pandunavska, Panslovenska, Panbalkanska…

ceta mala, ali odabrana. Za improvizaciju na Panamericki nacin

ceta mala, ali odabrana. Za improvizaciju na Panamericki nacin

Boravak u ovom delu Cilea mi je pomogao jedan drugi „triatlon“. Troclana familija Keleman. Preko kikindske „veze“ stigao sam do Sanjija, koga je nemirni, umetnicki i stvaralacki/biznis duh, rasprostro po svetu. Trenutno se skrasio, sa suprugom Tanjom i sinom Andreasom u Renjaki, gde su me svesrdno ugostili. Andreas je rodjen ovde, igra fudbal i moci ce da bira izmedju vise zemalja, za koje ce u buducnosti da zaigra: Cile, Srbija, Madjarska, a mozda se pojavi jos koja.

na celu sa Andreasom, koji ce da zaigra i za neki veci klub

na celu sa Andreasom, koji ce da zaigra i za neki veci klub

Tanja se seca triatlona u Bac. Petrovcu, kojeg sam, eto, bas ja doneo svojevremeno tamo. I pomaze Sanjiju u njegovom multimedijalnom zivotu i radu. Ali, sa kulturom, kao i sa prvospomenutim sportom, ovde ne ide bas lako. Cileanci su, sto se sve vise i licno uveravam, specificni. Malo je reci jedno se prica, a drugo radi…trece obecava…

sa kulturom je lepse

sa kulturom je lepse

Stotinjak kilometara istocno od glavnog grada Santijaga, na obali mora, nikao je grad Valparaiso. Izgradjen i rastao kao luka, kako je i doziveo svoje zlatno doba, koje je trajalo do prokopavanja Panamskog kanala. „Od to doba“ mu bas ne cvetaju ruze. Koloritan sa svojim brdima i sarenim kucicama, koje su, ustvari, obrazovale favele- danas zovu grad kulture. U produzetku je Vina del Mar. Zovu ga grad sporta. Ustvari, mondensko letovaliste, sa fensi setovalistem uz obalu i nizom sportskih terena duz njega. Cuveni cileanski sport, ali su cuvenija vina. Uostalom, ovaj, sad poveci grad, nosi ime po vinogradima. Lozi pogodoje ova klima, a ovih dana, jesenjih, i licno se uveravam u talase magle, sunca, a uz sve to blizina mora, kao vazan mikroklimatski elemenat, daju poseban buke, nadaleko poznatim produktima. Carmener, treba probati.

Stvarno carski izgleda- mozda da ga preimenuju u kinesko pozoriste Valparaiso

Stvarno carski izgleda- mozda da ga preimenuju u kinesko pozoriste Valparaiso

i sve je to turizam

i sve je to turizam

Sledece u nizu je naselje Renaka. Pocelo je sa par kucica, ribarsko- vinogradarskih, a sada je toliko izgradjeno i gradi se, da na svakom brdu mogu da se vide visespratnice, ili kranovi pomocu kojih se izgradjuju nove. Pored njih su luksuzni apartmani ili kondominiumi (skup zgrada zatvorenog tipa). I sve tako do obale mora, koja je naravno nacickana svakojakim turistickim objektima. To sve je tolikih razmera da mora da podmiri potrebe visemilionskog Santijaga, a i sire. Leti, u dva udarna meseca ovde se sjati gomila sveta i onda mnogi na osnovu rada u tih par nedelja, zive celu godinu. Zvuci li vam to poznato. I ja sam, sve ovo pomalo, zamisljao kao Budvu- a ustvari uporedivo je pre sa Azurnom obalom.

Jedino(da li?) sto je temperatura mora malo drugacija. Trenutno 14,8 (izmereno za triatlon), a samo par stepeni bude toplija u ovdasnjim letnjim mesecima. I na kraju, cetvrti deo ovog kvarteta je Concon. Naselje u prasini (njegog Gornji, brdoviti deo, koji je delimicno i u poslednjim dinama Atakame), dok se duz obale nacickalo bezbroj restorana. Mesto znano kao gastronomski centar Cilea. Pompezno, nema sta!

dokle pogled dopire

dokle pogled dopire

Gore, dole po opisanim brdima (cerro) – za prevoz sluze cuvene ascensor ili funicular (vrsta zicare), a i moji domacini su izabrali jedno mesto, malo dalje od obale i uzdignuto; tako da sam se dobro uvezbao sa mojim biciklom, ovih par dana. To je tek uvod za brda koja me cekaju u Kordiljerima i dalje u Andima. Ali ima jos jedan razlog kada se za staniste izabere ovakvo mesto. Zemljotres, ovde deo kulture i nadasve zivota. Sinoc se desio jedan terremoto /jaci potres, pomeranje zemlje- 8,3 stepena, kojih i gde, toliko da se poprilicno

moluju fasade, a poznati po grafitima, muralima, parolama...

moluju fasade, a poznati po grafitima, muralima, parolama…

citava drzava nadigla. Sreca u nesreci da se desio na severu, u slabije naseljenom podruciju.

triatlonski cunami je prohujao Valpom

triatlonski cunami je prohujao Valpom

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: