Objavljeno od strane: zoranzivlak | 15. aprila 2014.

Od pacificke obale, pa preko Anda

Kao svaki polazak i ovaj je bio sa dozom treme. Povecana vec poprilicnim zadrzavanjem u mestu polaska. I vreme polako prelazi u jesen, sveze je jutro, nekih desetak stepeni- sunce skto obasjava padine u Reñaki. Otprilike je i deset casova i predamnom je i desetak, prvih kilometara, koje treba ispedalirati duz obala Tihog okeana. Moji vrli domacini su me ispratili, u etapama, svak` je posao za svojim radnim zadatcima. Kazem, srdacan ispracaj, a gotovo da su me svesrdnije, Kelemani jos zadrzavali u njihovom domu.

Reñaca, april 2014

Reñaca, april 2014

Ispraca me i mirna povrsina velike vode, stena sa kojih se cuje rika lavova, slonova ili kojeg li zverinja, ali onog blizeg Antartiku. Hvatam pravac za unutrasnjost i u tome mi pomaze vetar. Prvo stidljivo, a potom sve jace se oznacava kao saveznik. Barem za ovaj dan. Dan u kome treba prevaliti uvodnu nadmorsku visinu. Tacnije, Los Andes je na nekih 800 m nad morem

i vetar u ledja, da pozelim mirno more

i vetar u ledja, da pozelim mirno more

, a kako do tamo ima oko 120 km cini se da to i nije neki problem. Nije dok se sunce ne oglasi u svojoj snazi i kako sam dublje zalazio u kopno, sve jace i jace mi se polupustinjski klimat pokazuje u svojoj negostoljubivosti. U ovu kategoriju mogu da svrstam i cuveno informisanje kod lokalnim mestana, kada pitam za neku udaljenost. Danas sam ih pitao koliko ima do skretanja sa (cuvene, panamericke rute N5) glavnog druma, i u par navrata sam cuo 4-5 km, a bilo je 20-ak. U zbiru su , mozda u pravu. Panamericka transvezala je u ovom delu jedan kvalitetan auto-put, sirom otvoren ka paralelnim i pobocnim putevima. Slobodno se prave i polukruzna okretanja, gde bas nema ograde, a pasarele za pesake se koriste isto koliko i ne sluze svojoj svrsi.

zabranjeno, al`ja prosao kroz tunel-malo napred

zabranjeno, al`ja prosao kroz tunel-malo napred

Evo ga i skretanje! Kod jedne „Copec“  pumpe, sto mi pruza priliku da se upoznam sa vrstom i kvalitetom usluga na pumpama. Mojim, inace, vernim saveznicima, poput novosadske Avie. Interesantno je da se ovde mozete i istusirati, postoji baño!

Naselje pitoresknog naziva, LLay llay me skrece ka Andima. Teren postaje strmiji, ali je i ovde svako parce zemljista obradjeno. Nize i u samom podnoziju su vinogradi. Ima malo i skrto izniklog kukuruza, dok se do polovine kamenitih cuka vide zasadi vocnjaka.

tako je veci deo usput

tako je veci deo usput

Krivudavi put postaje losiji i u svom kvalitetu, da bi me takav doveo do cilja prve etape. Los Andes, raskrsnica od koje vodi drum za najvazniji, najveci prelaz izmedju dve najrazvijenije zemlje ovog dela kontinenta. Varos me ugoscuje u sumrak i smestaj nalazim u alojamientu pompeznog naziva- Residencial.

Los Andes i  (je) prometno mesto

Los Andes i (je) prometno mesto

Stara kuca i vremesni domacin, koji u retro ambijentu zive neki zivot iz predjasnjeg doba. Gazda odlicno barata terminologijom i imenima vezanim za stara vremena sa mog prostora. I sve to uz buku saobracaja sa kruznog toka pored, ili tacno iz moje sobe. Kruzni tok potvrdjuje da je ovo raskrsce frekventno, i nocu, te sam tako noc proveo uspavljujuci se uz buku autobusa, kamiona i drugih prevoznih motornih vozila. Ujutro krecem dalje. U nebo. Prvo pomalo, pa jace i izrazenije, a ond, naglaseno serpentinama, do 3hiljase i dvesto metara nad morem visokog prevoja Los Libertadores. Osloboditelj Argentine, Cilea i Perua, San Martin je preko ovog prevoja, pocetkom XIX veka poveo vojsku u pohode. Dok je moj pohod polako napredovao, vreme je sporo proticalo, a i nebo se menjalo. Okolni teren jos „osvezavajuci“, do Rio Blanka naseljen i prometan. To je nesto vise od tridesetak km, za koje mi je trebalo i vise od celog prepodneva. Ispracaju me prodavacica iz lokalnog ducana i putnik, namernik koji se tu zadesio.

osmeh pred pedaliranje do skijaskog centra

osmeh pred pedaliranje do skijaskog centra

Spanac krstari  vec cetri godine kontinentom, od koga je San Martin krojio nove drzave. Naplata putarine najavljuje najstrmiji deo. Posezem i za najlaksim prenosom na „capriolo“-vom roadsteru.

22-34, truvativ, sram i noge junacke

22-34, truvativ, sram i noge junacke

I znaci daju informacije, koje se nisu poklopile sa onom sto je registrovao moj merac- neko lagi. Kazu prvo deset km, pa sledi „zaravan“, pa jos 5 km. Nepravilnih serpentina, razne duzine i nagiba, a isa pojacanim vetrom. I do vrha ipak u kratkoj opremi; kroz par pasarela i u drustvu radnika, koji , izgleda uvek, nesto rade na ovoj etapi, zile kucavice. A zimi je isto prometno, jer pred vrh je poznati skijaski centar Portillo. Europljanski skijasi, narocito vrhunski, ovde dolaze u suprotno godisnje doba, da vezbaju.

malo vise nego na alpe de huez

malo vise nego na alpe de huez

Na prelazu me docekuje znatno svezije, skroz drugacije vreme. Savremeni granicni prelaz je za one koji dolaze iz smera Argentine. Saznajem da ja mogu da produzim, jer carinske formalnosti treba da obavim na drugoj strani.

u pozadini bas, bus  Rio- Santiago

u pozadini bas, bus Rio- Santiago

Sa jednom malom zadrskom, da „dalje necu moci“! Naime, poslednjih, najstrmijih par km vode kroz pasarele prvo, a zatim kroz tri km  dug tunel Zamisljena granicna linija je na sredini tunela, ali tuda nije dozvoljeno voziti bicikl. Treba nekog da umilostivim da nas prebaci. Sad, vec dobro obucen krecem u potragu za nekim ko je raspolozen da mi pomogne. Cupkam na vetru, isto kao i carinici, koji su izasli da duvane ili oni koji poslednji gledaju papire vozaca kamiona. Zajedno trazimo prevoz, cak se mrak opasno primakao. Jedino su obasjani najvisi vrhovi, a mogu da izaberem i tu soluciju da vozim starim prelazom, koji je vislji za nekih 400 m i vec je pod snegom. Dva kamiona, tj, par cileanaca su me do kraja pogledali, i ocas sam se nasao u ljutoj MACk masini. Uzleteli smo, sirenom na kanap vozac je pozdravio prelaz one linije, a posle par kilometara, odnosno , minuta iskrcan sam u Las Cuevas-u. Par kuca, svrtla gore i u jednoj od njih koja je hostel Moje prvo prenociste u Argentini. Domacin, momak iz Mendoze koji radi u smeni od 3+1 nedalja, a sad kad je mrtva sezona, bas i nema gostiju. Ja sam jedini.

ocas se vreme preokrene

ocas se vreme preokrene

Mozda zato ujutro i sneg za dobrodoslicu!?!  Pravi pravcati- tera me da se maksimalno opremim, racunajuci i staru improvizaciju sa kesama na nogama. Krecem do 15-ak km daleke sledece tacke mog puta. Tamo su Nacionalni park, carina, gde treba da se registrujem, a i naselje za sledeci konak. Nisko oblaci i sneg su me pretili u prepodnevnom obilasku i poklonjenju najvisem vrhu Amerike, a i cele juzne polulopte.

kazu, lak je uspon

kazu, lak je uspon

 Zato je popodne bilo izdasnije i uz sunce i topliji vazduh, poklonilo mi divne poglede, pa i  na kruzenje kondora.  I carinu sam brzo prosao, a jos brze smestaj u Pueblo del Inca. Indijanaca samo, mozda u tragovima. Turizam sa trecerazrednom robom na rasklimatanim, prirucnim tezgama- i tek pokojim znatizeljnikom, jer, kako rekoh nije glavna sezona. Inace, ovde dodju da vide prirodni fenomen u obliku mosta i stene, koji su formirani na mestu gde izbija topla voda, a onda se kalcifikuje. Tu, pored je i stanica, na negdasnjoj pruzi, koja je sad hostel Viaja estancia je mesto gde sam opet bio jedini gost. Domacin i pridosla mu devojka slusaju glasnu muziku (kaze, voli note sa Balkana), piju po ceo dan mate i uzivaju i u nekim drugim travama. Posle one popodnevne setnje i nocnog smrzavanja krecem dalje.

Pueblo krecnjacki

Pueblo krecnjacki

Opet utopljen, jer dan je zapoceo strasno jakim i hladnim vetrom. Srecom, pomaze mi celim putem do 70- km udaljene Uspallate. Usputni predeli predivni. Surova priroda moze da bude i blagonaklona, te tako svako malo zastajem, pogledavam i fotografisem- a najvise uzivam. Moze mi se, jer na nekim nizbrdicama sam postizavao i 70 km/h. Smene kanjona i prosirenja, gde se reka Mendoza i potoci iz ljutog krsa udruzuju,

gornji tok reke Mendoze

gornji tok reke Mendoze

pretvaraju se u siroku dolinu. Kao nozem odsecena jedna stranica, skolski primer glacijacije, konglomerata i jos ponecega. Zazelenio se prostor oko Uspallate. Aleje jablana, ne samo duz glavne ulice, vec i u pobocnim. One su neasfaltirane, ali stalno kruzi cisterna i zaliva da se presine ne bi uvlacila u svaku poru. U jednoj takvoj ulici, nalazim i smestaj. Ustvari, tamo su me uputili iz njihove agencije, a u hostelu ni zive duse, a sve otvoreno i na izvolite. Zapravo, nisam sam, tu je jedan svajcarac koji ceka i duze od mene. I nije neki planinar, vec vajar. Nije ni gluman, jer u okolini ovog mesta je smimano „7 godina na Tibetu“. Interesantno je bilo i u nastavku u tom hostelu. Pristizalo je jos gostiju, ali ono izgleda tako, opusteno funkconisu.

Smatrao sam da me i sutra ceka laka,nizbrdna etapa. I pocetak je bio takan, do izlaza iz doline, odnosno ulaska u kanjon pomenutog vodotoka. Ne lezi vraze. Vetar je okrenuo, oblaci se spustili, ili bolje receno , zarunuo ja u njih. I ono od juce, sa brzinom je postao, ostao samo sanak pusti . Najbrze sto sam isao, bilo je jedva preko 40 km/h , a spustao sam se i u preko 1000 m nizi predeo.

nestvarna slika, neopisiva

nestvarna slika, neopisiva

Opet raznoliki, surovo lepi krajevi, ovoga puta sa akcentom na surovost. Opet sam posegao za debelim rukavicama kupljenim u letovalistu Viña del Mar, kapom i jaknom. Tako obucen uzivao sam u voznji pored jezera, negde na sredini ove moje etape, na prekrasne vrhove, koji su se pomolili iz rascepljenih oblaka. Nestvarne slike se polako pretvaraju u ono polupustinjsko siprazije i tako najavljuju Mendozu, zapravo njenu okolinu. A ona nacickana vinogradima. Nove, kockaste zgrade estancija i nepregledne plantaze. Jedno od najcuvenijih vinogorija u svetu. Pa tu sad uspevaju sorte, koje u majci Evropi, zatrse bolestine. Tako sam se primakao gradu, u koji me je uveo, prvo auto-put (slican pominjanom u Cileu), a potom lokalni. Oivicen drvoredima, ne toliko prometni put u subotnje popodne dovodi me do srca grada. Do parka, jos jedna potvrda obilja zelenila, a padavina malo, povrsinske vode nigde. Tajna je u kanalima, koje je autohtono indijansko stanovnistvo izgradilo, a posle je dogradjivano i sireno. Velika je i lepa Mendoza, trgovacki, sportski, kulturni i industrijski centar.

prebogata je zelenilom Mendoza

prebogata je zelenilom Mendoza

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: