Objavljeno od strane: zoranzivlak | 28. juna 2014.

Od Sao Paula do Ria

Прошло је, и можда најлепших пар дана на овогодишњем путу. Сада ћу вратити причу уназад, за нешто више од месец дана, или изражено у километрима, пар хиљада јужније. Пред Бунос Ајресом сам се раздвојио од другара, чилеанаца, Алонса и Симона. Они су ишли готово  истим путевима, али са различитом дужином задржавања у појединим местима: нешто краће кроз Уругвај, мало више су зашли у Парагвај, а возили су кроз Парану преко Маринге и Лондрине. Били смо у контакту и договорили се да се поново сретнемо. Стигао је и тај час. У Сао Паулу су били смештени само пар квадри даље и у сунчано јутро, тог понедељка, нашли смо се пред бициклистичком радњом, у којој је радила и Паула.

као што пише на табли иза: надам се поновној посети! as the sign says: looks forward next visit, I HOPE!

као што пише на табли иза: надам се поновној посети! as the sign says: looks forward next visit, I HOPE!

Њихова насмејана лица, и даље су зрачила несмањеним оптимизмом. Напред, у нове километре и километре гурао их је оптимизам и ентузијазам који сам упоредио са осећајем који сам ја имао на мом првом, великом путовању. Наравно, опет су имали проблем са бициклом-

лепе продавачице путују кроз фенси дућан, који нема гуму од 28'';guapa saleswomes in biketechJardins fancy shop, without tire 28''

лепе продавачице путују кроз фенси дућан, који нема гуму од 28“;guapa saleswomes in biketechJardins fancy shop, without tire 28“

овог пута Алонсу је пукла жбица. Чекајући да се то поправи, консултовали смо наше папириће, на којима су биле уписане имена улица и маршуте за бициклистичко напуштање овог преголемог града. Они су имали једну варијанту, док сам ја са Паулом, „детаљно“, користећи и мапу бициклистичких стаза у граду, разрадио план за ту вожњу, имао други списак.  Међутим, нисмо извозали ни пар улица, зајапурени стигавши стрмином до Паулисте, наши планови су отишли незнано куда. А онда нас је погледала срећа, са само два стајања и два запиткивања, ухватишмо правац. Треба и знати коме поставити то помало судбоносно питање: први пут су то били мото- таксисти, а други пут полицајац на мотоциклу.

paulista moto-policeman; паулиста пандур на мотору

paulista moto-policeman;
паулиста пандур на мотору

што би оно рекли Лудило! wild ride on way out from Sao Paulo!!

што би оно рекли Лудило! wild ride on way out from Sao Paulo!!

Упутили су нас на маргинал, препрометну саобраћајницу, или ти више паралелних друмова, ауто-путева, који су нас одвели у смеру истока у правци два главна пута, која спајају СП и Рио. Ето, неком магијом, а више сулудом вожњом, успео сам да се искрадем из ове кошнице- јер домаћи бициклисти, никако нису препоручивали вожњу маргиналом. Тај дан смо наше двоточкаше возили путем који је назван по славном бразилском возачу Ајротон Сени, друм бр. 70.

јужни повратник, 23®27, али driver of formula 1 catch 23° 26' 14.440"

јужни повратник, 23®27, али driver of formula 1 catch 23° 26′ 14.440″

Он нас је после неких четрдесетак км довео до тачке у којој смо пресекли јужни повратник. Имагинарна линија на брдовитом терену, који наизменично скрива сателитска насеља Сао Паула и зелене површине ове висоравни, којом ћемо се кретати пар наредних дана, на путу до Риа, дугом готово петсто километара.

Напуштамо правац и улазимо у живописно место Жакареи. Његове кривудаве и слабо обележене улице нас мало задржавају у намери да се домогнемо места где смо требали коначити то вече. Сао Жосе дос Кампос је назив града, који је није мала варош, а у њему сам имао адресу једног човека из бициклистичке мреже. И како обично бива,  ситуација се променула за час, одвела на су неком сасвим другом правцу. Интересанте и лепе  ствари су се догађале у наредних 24 часа, занимљиви и чаробни сусрети су обележили овај део путешествија. Опет је све започело „посетом“ једној бициклистичкој радњи. У сумрак, у потрази за резервном гумом стајемо у улици која има необичну бициклистичку стазу- иде унутрашњом траком булевара?!? Сусретљиви и разговорљиви власник покушава да нам помогне, јер испоставило се да адреса коју сам имао је погрешна, а домаћин се није јављао ни на телефон. Покушали смо на све сајбер начине, али није уродило плодом. Окрену сам се другом бициклисти са списка, и срећом, Густаво је одговорио позитивно, без обзира што смо били тројица. Како се ближио и крај радног времена, газдаЂовани се нуди да нас поведе у тај део града, а сав насмејан, на свом италоенглеском објашњава како ће упалити сва четри жмигавца и провести нас кроз вечерњу гужву. Успут је ненадано стао. Разлог, да нас почасти роштиљским месом код његовог другара Роберта.

company from Sao Jose dos Campos; друштво за роштиљање

company from Sao Jose dos Campos; друштво за роштиљање

Роберто је јапанац рођен у Бразилу, али Ђовани са поносом и оним његовим медитеранским шмеком истиче како су они Бразилци. Стижемо до Густава, чији су преци португалци, а он после уводних речи показује телефонску поруку Тамаре из улице војводе Мишића. У Новом Саду! Како је свет мали- споменута девојка је била његова комшиница, док је живео и школовао се у Америци.  И даље изучава аеротехничке науке, све уз рад и баш сутра има један испит. Сместили смо се у његов апартман, Симон је спремио деликатесну пасту, попили смо пиво и домаћу ракију, каћаћу, а ујутро смо поранили, јер Густаво ради од седам.

рано ујутро, само мало пре кише- Густаво пројектује авионе;just before the rain, Gustavo aeroplane

рано ујутро, само мало пре кише- Густаво пројектује авионе;just before the rain, Gustavo aeroplane

Но, он нас је испратио са адресом оца његовог друга у месту Гуаратингуета.  То је неких стотињак км даље и тако смо необично решили још једно преноћиште, по зна који пут. Нисмо лако стигли до града дугачког имена и компликованог за изговор. Омела нас је киша и мноштво гуми дефеката, који су наизменично пратили моје сапутнике. Прво велико стајање имамо у граду Таубате, где смо се дали у потрагу за спољном гумом.

40420

Киша и ветар су ме ту зауставили у мојој намери да скренем и да се запутим једним другим путем. Када сам спомињао онај план пута од СП до Риа, требао сам додати и то, да је у варијанти била вожња трасом поред мора. Далеко атрактивнија, дуж обале Атлантика, али и дужа верзија, коју сам погледавао и некако више желео да прођем. Али, на другој страни таса је било време и вожња са Алонсом Пулгар и Симоном Аренасом. И они су знали за привлачност трансатланског правца, али су у жељи да на време стигну у Рио, потиснули ту жељу. Тако је пут од Таубате до Убатуба остао неостварен.

долине, котлине, успооони-густ саобраћај;mountain chains all over the road

долине, котлине, успооони-густ саобраћај;mountain chains all over the road

Остали су само погледи ка планинским врховима који су делили висораван, од просечно стотињак км удаљене обале и понеки мирис мора, који се стидљиво ширио захваљујући ветру из тих праваца.

seller push tire trough hole in door;невероватно у колико кућа продају гуме, а тутну вам робу кроз рупу на капији!?

seller push tire trough hole in door;невероватно у колико кућа продају гуме, а тутну вам робу кроз рупу на капији!?

Ред кише, ред пљуска нас допрати и до Пиндамонхангаба. Како је то тек замршено име места, на чијем смо крају ушли међ`  куће тржећи, шта друго него гуме. Срећемо једну фамилију у колима и кад смо их приупитали за помоћ, младој и лепој Мелиси није било тешко да узме бицикл и да крене са нама кроз периферију, сиву и сиромашну, да би у некој од скромних кућа пронашли одговарајућу. Ону у којој се продају гуме за бицикле. Необичан начин трговине, али ништа необично за бразилце, када нас Мелиса потом позива у њихов, исто тако скромни дом на кафу и колаче.

family from Pindamonhangaba, Mellisa has four sisters

family from Pindamonhangaba, Mellisa has four sisters

Угрејао нас је поправак гума, кафа а и поглед на млађашно девојче. Нешто касније грануло је и сунце, а ми смо се приближили Апаресиди. Место врхунског верског туризма, са жичаром, огромним хотелима- све зарад заштитнице Бразила. А ту близу је и Гуаратингуета и наш домаћин  Пабло, који је, гле чуда евангелистички парох. У том духу је и тај боравак, јер његова је била увек последња, а и прва пре оброка. Мало је био скептичан примајући нас у дом, јер каже, не зна језик, али ту су рачунари, другар Фредерико, бициклиста и фотограф, а и кћер Наталија, која прича енглески. Још једно занимљиво и инспиративно дружење, а завршило се тако што је Пабло позвао пријатељицу која је новинар у локалним новинама. Још мало публицитета у земљи домаћину првенства у фудбалу, али који ни мало више не воле фудбал него ми. Али су страшно љути због махинација око изградње стадиона. Корупција и бирократија су речи које се пречесто чују од обичног света.

У наставку пута стижемо са следећим мраком у Пенедо. Tропски појас, свакако одликује подједнака дужина дана у току године, али како је пут ишао дуж висоравни, уствари између котлина са висовима и превојима, пратећи ток реке (Рио)Параиба до Сул,

over Rio Paraiba do Sul, many times via Dutra-this bridge in basin near Queluz, before pass in state RdeJ, and nearest to state Minas Gerais;пуно пута преко кривудаве реке, близу тромеђе

over Rio Paraiba do Sul, many times via Dutra-this bridge in basin near Queluz, before pass in state RdeJ, and nearest to state Minas Gerais;пуно пута преко кривудаве реке, близу тромеђе

свежина је била загарантована увече и ујутро. Пенедо је смештен у оквиру националног парка Итатиаиа, значи скупа преноћишта, па није ни чудо што смо заноћили у оквиру полицијске станице. Без обзира,безбедно је, а необично, што је у крају пуно живља пореклом из Финске. Следећи дан је био историјски. Почињао  је фудбалски шампионат. Уморни од тих силних брда, пожурили смо да у неком од успутних места доживимо атмосферу домаћих навијача и њихову здушну подршку фудбалерима на премијери против репрезентације из нама суседне земље, у граду из којег смо ми  пошли пре неки дан. „Докопали“ смо се градића Пираи. Али не нека претерана заинтересованост, шта више, гомила младих је гледала своја посла, док они посвећени, успркос јакој жељи, реално оцењују да је резултат утакмице натегнут.

навијачи+це, Брама званично пиво, Пираи; brahma officel cervesa

навијачи+це, Брама званично пиво, Пираи;
brahma officel cervesa

samba,румба,  zumba,салса...=parada

samba,румба, zumba,салса…=parada

Све то посматрано из угла уличног ресторана брзе хране, једног од многих, који са првим мраком освајају улице градова Бразила. И старо и младо, и женско и мушко  се ту нашло да види јурњаву 22-це за једном лоптом, а голове и нарочито после, прослављали су уз самбу, румбу, зумбу…скачући у слободној изведби у загрљаје. Заливено разно-разним пићима, а све то боље спознајемо, јер нас позивају домаћи дилери вискија и пива на журку, на параду. Мелос поменутих етно звукова, које прати њихање тела одевених у жуте дресове. Бразил- Хрватска 3:1

Помало мамуран дан, колико и због напуштања надморске висине. Следило је, убрзо по напуштању Пираи-ја, громогласно најављивање спуштања низ Сера дас Арарас. Неких 6 км, којим се коначно одвајам од вишедневног боравка у „планинама“ Бразила.

и није неки спуст, али одавде,неких 70 км низаcтрану до Риа; long downhill to Rio ~ 70 km

и није неки спуст, али одавде,неких 70 км низаcтрану до Риа; long downhill to Rio ~ 70 km

after about 4 weeks finish of mountains roads;после више стотина километара (~15) крај са планинама

after about 4 weeks finish of mountains roads;после више стотина километара (~15) крај са планинама

И у наставку друм нас вуче, иде низа`страну и полако, али сигурно приближава Риу. Још по који гуми дефект и први градови, предграђа „јануарске реке“. Сада се не само шири, већ и осваја, мирис мора, океана. Задовољство мојих чилеанаца, на њиховом, али и мом, одважном путовању,  стиже награда. Једино што ја одлучујем да се још једном зауставим и преноћим у месту Нова Игуацу.

satellites city of Rio; приградски градови

satellites city of Rio; приградски градови

Симон и Алонсо су имали другара, код кога није било више места, те смо се тако растали у поменутом месту код хотела у улици имена Аргентина. Симболика путовања овим делом америке латинске. Срели смо се још једном на плажи, Копакабани;

са Ал(ф)онсо П. и Симон А. на главној плажи света тих дана; on the main beach of the world thats days of 2014.

са Ал(ф)онсо П. и Симон А. на главној плажи света тих дана; on the main beach of the world thats days of 2014.

а уз касније договоре нисмо успели да измењамо дресове. Планови су нас затурили у бујицама света, са разних меридијана, која спаја округла ствар, за ову прилику названа бразука.

40584

40353

 4036240389403944041140445404434045740470404674047940499

4048640533

4053640543

4056740594

40624
40381

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: