Objavljeno od strane: zoranzivlak | 30. juna 2014.

RIO de Janeiro -РИО де Ж. ( part 2 .део)

Осим поменутог и испричаног, преостало време сам користио да „зујим“ бициклом и прођем што више делова града. У томе ме је омео један кишовит дан, тропска, дубокојесења киша која вас брзо помери из тежишта. Претвори дан у сив, хладан и мокар датум, који готово да можете слободно прецртати у календару. А ту се онда појавило и то да сам морао мењати смештај, јер су моји домаћини после пет дана отишли на пут. Спустио сам се до хостела пар улица ниже и остао отприлике у истом крајолику и мало измењеној атмосфери.

50505


Од осталих догађања и момената у Риу  издвајам:

5025250258
– најчешће сам пролазио уређеним деловима поред плажа Фламенго и Ботафого (Flamengo i Botafogo), користећи перфектно сређене бициклистичке стазе. Ни не знајући у први мах да сам стао поред стадиона једног од четри највећа фудбалска клуба „Ботафога“. За те њихове стадионе би се могао користити онај израз „кутија шибица“, јер су тако мали и смештени између стамбених блокова, да човек и не помисли да ту могу да буду. Зато је поглед на Шећерну Главу (Pao de Acucar) увек био ту. И дању и ноћу, „контролишући“ улаз у залив, а са сајлама жичаре између две чуке.

5026650271

big, very big ascent; поприличан успон :)

big, very big ascent; поприличан успон 🙂

Мало сунчано- little suny...

Мало сунчано- little suny…

– ако се нисам попео на најслађе брдо јесам до Корковада (Corcovado). Највећа атракција Риа. И највиша. Симбол града „Христ“(Cristo Redentor), је на више од 700 м над морем, али паркинг и улаз до којег се може стићи бициклом је нешто ниже. Почесто је у облацима, па је тако било и тај дан. Зато је гужва увек, а нарочито је била тих спортских дана. Прави је спорт прећи ту надморску висину на свега пар километара. Нажалост/или на срећу, нигде ознаке за јачину успона. Пут у горњем делу пролази кроз шуму, заправо кроз Национални парк Тижука( Tijuca), и то је још једна специфичност која овај град чини чаробним. Испод вас остају делови метрополе, већ споменути и раштркани између базалтних чука, а највише се успињу фавеле. Зашто и како, али град има урбанистичку посебност у томе да је саздан од наизменичних луксузних и мање луксузних четврти.

view on grande buildings-мало веће и лепше куће...

view on grande buildings-мало веће и лепше куће…

...а мало и облачно- and little cloudy

…а мало и облачно- and little cloudy

Свака кап зноја проливена на овом успону је завређена, јер погледи који се ређају су нешто што је тешко описати, па чак и снимити. Напојити се таквим пејзажом, само може да потврди да је ово насеље изабрало једно од најлепших места на планети да се угњезди баш овде. Неких двестотињак метара ниже је видиковац имена Дона Марта (Mirador D.Marta).

...and a lot of small houses/ а има и много малих кућа

…and a lot of small houses/ а има и много малих кућа

град у нац. парку и обратно; city in nacional park or nac.park in city+ mirante

град у нац. парку и обратно; city in nacional park or nac.park in city+ mirante

Ништа мања лепота и фотоапарат, камера и телефон су доведени до усијања. Није другачији случај ни са осталим посетиоцима. Спуштање није ништа мање атрактивно; обилазим још једну „кутију шибица“, коју сам прво опазио из птичије перспективе. Стадион „Флуминезе“ / Fluminense, и његов главни улаз изграђен у неокласичном стилу. У наставку вожње, то поподне пролазим кроз део града звани Катете/Catete и истоимену улицу. Жива и колоритна четврт са пуно грађевина из друге половине 19. и спочетка 20 века. Неке, вероватно, памте и доба док је Бразил био царевина. Сада је то Фифа, а њој су упућени бројни графити, не само у овом делу града.

bird view on Flc. ground; птичији поглед на Фл. стадион

bird view on Flc. ground; птичији поглед на Фл. стадион

живописна четврт La ranjeiras и улица Catete street

живописна четврт Laranjeiras и улица Catete street

one think over fifa; једно размишљање о фифи

one think over fifa; једно размишљање о фифи

протест, некако ми фенси изгледао; walk-out opposite fifa, in green color

протест, некако ми фенси изгледао; walk-out opposite fifa, in green color

Who is project man?! ко ли је пројектовао?! Маратонац

Who is project man?! ко ли је пројектовао?! Маратонац

– осим графита, своје расположење неки противници одржаваног првенства, испољавали су и уживо. На један такав, више салонски, протест, налетео сам у четврти Лапа/Lapa. Кишно вече, уз аквадукт у овој туристичко-боемској? четврти окупио је пар стотињака учесника, готово исто толико новинара(све опремљене по пс-у) и пуно више државних службеника, од којих су неки били у возилима са ротационим светлима. До овог дела града сам, иначе, пристигао у својој најдужој шетњи градом. Наиме, после боравка око стадиона „Маракана“, запутио сам се пешке према луци. Пар станица метроа, пар шареноликих четврти и пуно, пуно тога што се може видети у Риу. Стадион на којем ће бити одржан маратон следећег великог спортског догађаја, који ће се збити у овом граду, ОИ;

исконска домаћа атмосфера; realy spirit of Rio

исконска домаћа атмосфера; realy spirit of Rio

and original sound of Brasil+Africa; то је тај звук који ме...и плес

and original sound of Brasil+Africa; то је тај звук који ме…и плес

четврти где баш и нема туриста и где домаће становништво у опуштеној атмосфери уз звуке овдашње, народне музике и пијуцкање и вечеру проводи вечерње време (а улица баш имена Тадеуша Кошћушког). У једном таквом локалу и ја застајем, што због појачане кише, што због атмосфере. Још звучније и динамичније је било у клубу афробразилске музике. Била је то потврда да је афрички континент много ближи но што је то, стварно, географски. Тај звук, ритам, плес дижу адреналин скроз у црвено.

к`о природни резерват- lagoa Rodrigo de Freitas

к`о природни резерват- lagoa Rodrigo de Freitas

muito ciclos y ciclovias en Rio; издајем и ја мог роадстера

muito ciclos y ciclovias en Rio; издајем и ја мог роадстера

– обигравао сам један дан око језера Родриго де Фреитас (Lagoa Rodrigo de Freitas). Смештено је подно самог, јужног, најстрмијег одсека Корковада и спојено са океаном кедним каналом. Могло би се рећи да је у самом срцу града и начичкано је разним садржајима, у великој мери спортским и рекреативним, па је тако и бициклистичка стаза опајасала ову водену површину. На једниј страни налази се и комплекс клуба „Фламенго“/Flamengo. стигавши до улаза у овај храм спорта угледао сам велику лопту, реплику оне са којом се играју утакмице овог 2o-ог шампионата света. Улаз је поплочан и на њему се налазе утиснута имена најуспешнијих појединаца и тимова овог спортског друштва. Сагнут, тражио сам име Петковића, Рамба Дејана, који је оставио снажан печат у овдашњем фудбалу. Подигао сам поглед и угледао човека са брадом, сеђом од моје. За секунду погледи су нам стали, премотали смо одакле се знамо. Био је то спортски новинар Владимир Станковић, кога сам упoзнао у прес центру у Порт Елизабету. Четри године су протекле, а две секунде да се сетимо. Искусни, врсни новинар се одмах латио бележнице (стара школа) и ето још једне приче (његова ми се чини најобјективнијом од свих). Кад сам му споменуо да сам био у Монтевидеу, а он је аутор књиге по којој је снимљен филм, одмах смо морали сести да уз пиће да појаснимо неке детаље. Толико путовања, толико такмичења, а сад са супругом у скромној шетњи и проширењу своје енциклопедијске базе података.

Рамбо, Петковић

Рамбо, Петковић

plane or spaceshatle; авион или свемирски брод

plane or spaceshatle; авион или свемирски брод

(рас)пакивати; (re)pack

(рас)пакивати; (re)pack

Осванула је и недеља, дан када сам требао (а можда и нисам) да хватам лет AZ 673, који ће ме вратити кући. Возим бицикл од хостела до трајекта, још једном прелазим залив и још један сусрет са локалним бициклистима (готово сваки пут је било тако на барци) и расклапам бицикл, пакујем га у кутију, да бих ускоро ушао у аутобус који ће ме одвести на аеродром. Не смем да кажем колико су ми наплатили нешто тежи и нешто већих димензија терет!! Било је то готово болно, али саставни део овог фантазнмагоричног путовања! Авион нас (а можда сам требао продати бајс) издигао високо,полуокружио залив и тако подигао на још виши степен лепоту овог делића земљине кугле. Кажу да седам од десет посетилаца Рио де Жанеира пожели да остану у њему да живе. Ја припадам, очито, оној тројици. Али ко зна?!?

5117251202
Лепо и инспиративно путовање је било ово по америци латини. Прави изазов, један од оних, који у нама покреће истинске животне снаге. Хвала свима који су ми помогли да ово путовање остварим; онима који ме, ево, већ пар година прате на овом бициклирању око (по) свету; gracias y obrigado свим оним људима које сам сретао, упознавао, при чему су сви они допринели да овај део живота остане дубоко урезан у моје сећање. Свакако да су на првом месту Алонсо и Симон, пре њих Келемани, а онда и сви домаћини из бициклистичке мреже, као и сви они ватрогасци, бомбероси, врли домаћини нама бициклистима, путницима-намерницима, сви остали који су без обзира на краткоћу сусрета оставили снажан и позитиван печат. Алехандар,Хуан, Лаутаро и Маи, Карлос, Каролина, Хуго, Либер, Силвио, Лусиано, Серђо, Паула, Густаво, Педро, Клебер, Ребека, па још један Карлос и још један Серђо, Факундо…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: