Objavljeno od strane: zoranzivlak | 29. aprila 2015.

КРОЗ СРБИЈУ; пролеће 2015, ветровито и хладно

Као што рекох, мало збркан,збрзан полазак и како то бива, нешто се и заборави. Овог пута, у журби, заснованој на ономе да се неке ствари дешавају и решавају у последњи час, нисам понео парче папира, звано полиса осигурања. После пар дана, у Пожаревцу, у представништву те куће, узимам копију. Уобичајено је да имам више полазака: први је од куће, потом идем по Сашу и заједно са Грујом се запућујемо на кеј. На линију која означава старт и циљ наше лиге, у простор нашег клуба. Тај простор нема границе. Нешто ниже на обали је и место где се вијори азербејџанска застава уз српску. Ту је место где је подигнут споменик композитору прве азербејџанске опере. Ту смо да се усликамо, јер ме пут води у ту далеку источнојевропску земљу и њен главни град Баку. Средином јуна, ове 2015. тамо ће се по први пут уприличити  јеЕвропске игре и ето један разлог ових бициклошествија- до тамо је више од 3 000 км и играрије долазе на крају, а до тада?!?!

Полазак, син и ја

Полазак, син и ја


Прелазимо,Саша и ја, мост и Дунав те запедалишмо старим путем ка Београду. Ношени ветром освајамо дужину од неких 80-ак км,са све знаним друмом. У једном делу, подлога зна и прве дане изградње. Наиме, уз и низ Банстол, пар километара је остављено, вероватно, ради лакших археолошких истраживања саобраћајница у првој половини 20. века. Обилазимо и нова достигнућа. Пупинов мост, који је свега пар стотињака метара од наше трасе, по уласку у Земун.

назван је овај дунавски мост по славном, Идворском научнику

назван је овај дунавски мост по славном, Идворском научнику

Ових пар сати бициклирања показују колико је пролеће ове године превртљиво и нимало наклоњено нама бициклистима. Било је близу поднева када смо кретали, и температура је од јутра расла, претећи да угреје ваздух до читавих 27 степени. Очито, то се небу није свидело, па су циркулација и притисак направили вртешку. Пред Инђијом се наоблачило, у Пазови је припретила киша,која је започела у Батајници, а док смо стигли у Н. Београд, већ је и захладнило. Са појачаним ветром загубио се и Саша. Господин је пошао да нешто види и потом смо се вијали сат времена по Ушћу. Дан завршавамо у стану код ујака.
Следећејутро освану онако како су и предвиђали. Кишовито, ветровито са максималних 11- 12 степени током дана, али редовно заливаног хладном пролећном кишом. Баш и није неко време за трчање. Без обзира на то, и на моје размишљање о бгд. маратону, узео сам овај догађај за један од почетака мог 7. бициклирања. И зато трчим, симболичних седам километара.

река тркача прелази Бранков мост, преко реке Саве

река тркача прелази Бранков мост, преко реке Саве

Брдовитим улицама старог бгд. , низ стрму Немањину и преко Бранковог моста и десне кривине до зграде цк/ушће. У наставку дана,као и следећих 24 часа углавном се смрзавало- једини топлији моменти су били у базену Таш.мајдан. По први пут у бгд. на базен. Главни догађај је ипак требала да буде промоција мог филма са претходног путовања по Ј. Америци. Мало много се одразило што сам у организацију ових промоција кренуо касно. Односно, по мени, код нас нема ни рано,ни касно. Нема времена…а и бгд. је посебна прича, што би оно рекли осим света! Милан је договорио перформанс у култрном центру Град,који је у Сава мали- и тако се и мој филм нашао на води, умало на леду. Да ли ће и мали пројект наићи на такај одјек и посету као и моја филмована претходна, фудбалска прича? Ипак, и малобројни посетиоци су били задовољни. Као и много пута пре, али као и у наставку, на пропутовању кроз Србију.
Прва следећа станица Пожаревац. До њега, од центра метрополе, преко источњачких предграђа до валовите десне обале Дунава. Кроз воћњачко- виноградарски крај, Болеч, Гроцку, до Смедерева. Ни план Б ми није помогао кад ме подухватио ветар у обигравању железаре. Срећом,само на кратко и ево ме на правцу ка престоници Стига. Мој домаћин Матке пошао је пред мене, а по доласку у његов шаренолики дом, дали смо се у завршне припреме пројекције.

пројекција путописа о Ј. Америци у Пожаревцу

пројекција путописа о Ј. Америци у Пожаревцу

И како то доликује мањој средини, и здушној припреми,а и месној заједници, простору где је одржавано, овде је било много, много боље. Заинтересована публика је остала преко сат времена у додатној причи. Идемо даље- Матке,чудновати лик из спорта, спортиста и(ли) спортски радник ме следећи дан прати на путу за Јагодину, до Свилајнца. Источно побрђе долине Велике Мораве и предворије Влашког краја. Један другачији простор, друге димензије времена. Али углавном са ветром у леђа. Прелазим Мораву и сада западним странама долине грабим ка Јагодини.

на уласку у Јагодину. Пиво или Ружица, питање је сад!?

на уласку у Јагодину. Пиво или Ружица, питање је сад!?

Ту се испречила Багрданска клисура, коју овај побочни пут обилази. Дакле превој,успон па спуштање у златасти смирај дана у град ружице, винске, брке са етикете пивске и невероватног привредног успона. О том чуду ми мало збори мој домаћин Матић. Стари маратонски другар ме угошћује код његовог пријатеља Горана, који је васпитач у студенско- ученичком дому. Уступили су ми једну собу, а филм смо погледали у клубу дома. Сутрадан сам се дружио са још млађим Матићевим другарима. Како је повређен и не трчи, мало подучава атлетици најмлађе. Придружио сам им се на тренингу у парку изнад града.
После најдуже, уследила је и најкраћа етапа овог бициклирања кроз Србију. До Крушевца ме је пут водио кроз пар успаваних, успорених и умртвљених села, као и кроз варошицу Варварин. Док успорено пролазим преко макадама у центру неко ме повика по презимену. То је био продавац локалног дућана, у којем се и буквално продаје сваштаа. Између осталог и бицикле (како тамо изговарају), а зна ме са каприолових догађања у Бач. Тополи. Још један прелазак преко Мораве, овог пута западне и ево ме у древној престоници Крушевцу.

Цоца и ја у Крушевцу

Цоца и ја у Крушевцу

Старог бициклистичког вука Цоцу сам упознао преко Ивана. Дочекао ме је код споменика у центру и сместио у свом дому, који је недалеко одатле. Међутим, Цоца се не сналази тако добро у новим политичким стазама, као по Јастребачким изохипсама, па тако крушевљани остају ускраћени за мој путопис. Нисам остао ускраћен за успињање и наредно јутро, које је наговестило,коначно, топлије дане, верглам десетак км да бих ппрешао у други слив.. Преко Ђуниса, поред Рибарске бање до чувеног Делиграда. У причи, а где другде, него пред дућаном, жале се како је историјски комплекс живео само за време преставе за годишњицу.Као представа за садашњу властелу, а потом се опет преобратио у историју. Одатле пресецам ка Бованском језеру. То је место триатлонске историје, где су нишлије пре двадесетак година организовале триатлон. Настављам у Сокобању, где долазим да се подмладим код Пеђе&Јелене и Александра.

Сокобања, Ртањ дођеш с, одеш м

Сокобања, Ртањ дођеш с, одеш м

И они имају историјски датум. Обележавају пет година свог горског бициклистичког клуба. Лепо име, лепа и прослава, где сам им ја дошао као наручен. Лепо смо уклопили две приче са две директорице у два просгора. Између шетња једним од најлпших бањских простора у нашој земљи, што је био само залет за најбољи део дана, дугог пет година. Зато се ујутро мало успореније будимо и намештамо моју гуму која се пробушила у овим врлудањима по преораним путевима Србије. Због тога се и не одлучујем да идем друмом преко Озрена. Понављам парче пута до испод језера, где ме преузима тројка из Ниш(а).

Нишлије ме сачекују и преузимају, Рајко, Лаза и

Нишлије ме сачекују и преузимају, Рајко, Лаза и Аца

У планирању овог “циркуса колорадо“, у Нишу сам контактирао Мицка. Љубиша је стари каприолов сарадник, а показао се као прави домаћин и мени. Он је догађање, уствари препустио бициклистима, тачније Рајку. Искусни спортиста, смирено у маниру искусног циклотуристе, организовао ми је ова непуна три дана. Поред Рајка, пред мене су дошли Лазар и Аца. Пролазимо кроз Алексинац и онда ме воде равнијом трасом кроз многобројна села. Највише их има, иначе у целој Републици, управо, у овој општини. Та цик-цак вожња, осликава и моју целонедељну маршуту, па се одужила. Зато јуримо у Панспортову продавницу, до Мицковог сервиса и на Зона тв, за једно уживо гостовање. Потом промоција, у маниру моје омиљене речи, а Рајко ми није рекао да је простор где ће се она одиграти, ресторан у склопу базена. Све време гледам у воду и то је увертира за два дана са пливањем. Као што сам задовољан и ја, тако је било задовољно и тридесетак гледалаца, махом из Караван тима. Други дан, чланови клуба организују вожњу: прво смо прошли кроз центар до тврђаве, а историјски, овом месту је најближе брдо Чегар.

место љутог боја, турци навалили на Србе. Чегар

место љутог боја, турци навалили на Србе. Чегар

Јунак Синђелић, највише живи у причама старине, који са породицом у свом аранжману одржава овај комплекс. Води свој бој,а он му је лакши, каже, него да копа винограде или носи џакове. Добро је овладао причом. Ми смо продужили у Јелашничку клисуру.

Јелашничка клисура

Јелашничка клисура

Природна лепота је мало припретила нарогушеним небом, па смо са ветром дали петама ветра за Ниш. Сурова догађања после боја на Чегру имали су свој епилог у стварању Ћеле куле. Људска суровост у градитељској сврси.
Трећи дан је био најмасовнији. Десетак нас се запутило ка Пироту, односно да ме испрате, да ми праве друштво. Лепо од њих у овом топлом дану, у овом прекрасном пределу на челу са Сићевачком клисуром. Екипа застаје, облачи прслуке, прегрупише се и тако пролазимо тунеле и узане, опасне деонице овог коридора. Он задобија нови правац и тиме ће Бела Паланка бити још више скрајнута. А у њој и посластичарница где су сложно јела браћа и наши дедови,најјефтиније колаче и сладолед.

Нишке караванџије ме допратише до Сложне Паланке и брзе браће, ха

Нишке караванџије ме допратише до Сложне Паланке и брзе браће, ха

У региону. Код скретања за Бабушницу, а екипа ту окреће и предвођена Рајком креће назад за Ниш. Најистрајнији у праћењу су они који суме и дочекали. Лазар је полетарац, кадет, а тако прелази километре као да има два пута више лета у ногама. Аца, бивши мотоциклиста, опет,као да је задржао моторни погон. Ова екипа стиже до Пирота,користећи и новоасфалтирани део коридора. Да нас само министри виде! У Пироту прво сналажење за спавање, вечерање и разилажење. Следеће јутро нстављам уз Нишаву. Ветар се окренуо против мене на крају ове српске одисеје, а Нишава не зна за вештачке црте, људском руком уцртане. Са друге стране нишавске црте и наше Србије је плава табла са пуно једнаких петокрака у жутој боји.

са запада на исток...а неко каже обрнуто

са запада на исток…а неко каже обрнуто

IMG_0171IMG_0188

IMG_0194IMG_0216

 

 

 

IMG_0236IMG_0253IMG_0267IMG_0281IMG_0286IMG_0301IMG_0306IMG_0318IMG_0319IMG_0314IMG_0325IMG_0333IMG_0339IMG_0345IMG_0348IMG_0365IMG_0367IMG_0384IMG_0391IMG_0399IMG_0406IMG_0410IMG_0413IMG_0421IMG_0480IMG_0483IMG_0500IMG_0511IMG_0530IMG_0539IMG_0543IMG_0549IMG_0558IMG_0588IMG_0590IMG_0609IMG_0622IMG_0645IMG_0665IMG_0685IMG_0690IMG_0718IMG_0719IMG_0735IMG_0738IMG_0749IMG_0784IMG_0790IMG_0593IMG_0775IMG_0814IMG_0816IMG_0781IMG_0833IMG_0839IMG_0852IMG_0855

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: