Objavljeno od strane: zoranzivlak | 17. maja 2015.

КРОЗ ТУРСКУ, Румелијски део, до града који раздваја/спаја Босфор

Капикуле са ове стране и иста,само још дужа, колона камиона. Остаје и после мене на ауто путу, када пратим скретање за Једрене. Значи, дужа више од 10 км! Крајолик ме још не упућује да улазим у земљу мало другачијих обичаја и културе. Али, кад се примакао град, слика се мења. Све оно што сам знао од раније, из пређашњих боравака, неке наслеђене предрасуде, и сад изнова учим. Овог пута на бициклу, са Румелијске стране. Негдашња престоница, европског дела империје и велика џЂамија, сведоче о томе. Помешано је то са модерним тековинама,које, опет,вуку корене из земље суседа/комшија! Демократски избори су на путу, на програму у јулу месецу. И не зна се ко је гласнији, хоџе, или звучници са многобројних, шарених комбија и аутобуса. Њих су странке приредиле, посебно за ову прилику, у гласоговорнике демократије, бољег сутра.

главна џамија европске Турске

главна џамија европске Турске

пуно, пуно младог света на живим улицама Једрена

пуно, пуно младог света на живим улицама Једрена

и бици дућан и простор за дружење. Као код нас!

и бици дућан и простор за дружење. Као код нас!

Гомиле људи на улицама, преовлађујући млађи свет. Једна од битних, ако не и најбитнија особина ове цивилизације. Сналазим се брзо и удобно и тако се, онда и смештам, по први пут, у бици мрежи у Турској. Ради се о бициклистичкој радњи, тракија, коју држе два другара, таман на излазу, на правцу којим ћу се запутити сутра. Један од њих двојице, Ердан, живи, тренутно, самачки живот у стану,, у згради преко пута. Ту прима бициклопутнике, а тај дан смо то ја и онај француски пар. Прво сам кренуо у набављање основних ствари, потребних у једној држави. Новца, мапе, заставе, тел. картице…а прво набасах на базен. Споразумео сам се са човеком, али нажалост, пливати не могу?! Половичан сам био и у прибављању осталих, зацртаних ствари. Зато није фалило друштва и дружења. Наш домаћин није баш веран традицији у погледу пића. У ту сврху користи и погодности близине тромеђе, те је тако претходу ноћ провео у демократској Грчкој. Повољније цене, и ето неке хране и алкохола за понети. А како сам и ја понео,мало, за не дај боже, медицине, оне коју сам јесенас справљао, брзо сам се уверио, како се ствари мењају. Окупило се ту још друштва, створила и гитара, и козмополитски, Ерданов брат, нам ставља шлагворт на добродошлицу у Тракију.

Почетак заједничке, дводневне, вожње у Турској

Почетак заједничке, дводневне, вожње у Турској

не много инспиративан крајолик, али квалитетан друм

не много инспиративан крајолик, али квалитетан друм

Сутрадан, опет возим са Французима. Таман, да видим,колико споро могу да идем. Изабрали смо главни пут, широк, али бетониран и више и дебље,него ли то налажу норме два пута по три траке. Није се штедело, а и иначе,на све стране се види да се нешто ради, гради. Земља је обрађена и стално около зује трактори. Слабо шумовит, али заталасан терен нас доводи до првих градова. Не рачунајући онај увод јучерашњег поподнева, требалло се преоријентисати на ову, источњачку кухињу. Слична нашој, и брзо проналазим, или ме зову, вуку у први ресторан. Чорба, пилав, пилетина, а ту поред и баклаве…

ал` се некад, А и САД добро једе!!

ал` се некад, А и САД добро једе!!

Никола и Александра, остају верни навици, храни из маркета. Врло брзо су схватили, а и ја сам им мало припомогао, да су напустили њихову ЕУ, и да се овде другачије једе. Није их зато напустио авантуристички дух. За спавање су без имало страха, скренули у мало место и тако смо се обрели у три км удаљеном од главног, бучног пута, Ескибедиру. Можда смо то вече упознали, свих тридесетак житеља насеља, јер разапели смо шаторе у парку у центру. Рачунајући ту и главног човека задуженог за џамију, који нас уводи и показује исту. Ту је и шеф, првоизабрани човек села, али главни лик је газда ресторанчића. Живео, радио у Немачкој и како Никола шпренхензи дојч, ето нама дивана и ово вече.

спортска забава

спортска забава

екипа за дружење

екипа за дружење

Овде су течне норме попримиле облик конзерви и здепастих стаклених боца, на чијим плавим етикетама пише Ефес. Зато је традиција добрано заступљена присуством сваковрних грицкалица. Сумирамо утиске током вожње у току наредног дана. Опет валовит терен, са све више индустријских објеката. Јасан знак да се приближавамо Истанбулу. Приближили смо се и мору, Мраморном. То предвече сам прошетао у плићаку, црвеном од алги, у оквиру кампа Семискум, у предграђу града Силиври. Растао сам се од сапутника.

загацао у Мраморно море

загацао у Мраморно море

Да ли ту ноћ у кампу, или негде на путу од поменутог града, остао сам без пумпе. Зјапи празан држач, а то сам опазио кад сам већ поприлично ушао, био усисан, у кошницу мегаполиса. Град за градом, сателитска насеља, стварно, ни на небу, ни на земљи.

од Силиври, сателитског града почиње лудило...

од Силиври, сателитског града почиње лудило…

...звано бициклом ући у Стамбол!

…звано бициклом ући у Стамбол!

Брда све већа, стрма спуштања, пут дође до мора, па опет у небеса, ближе авионима, који се,ту, већ спуштају на аеродром. Број саобраћајница се увеличава снажном прогресијом, возила избијају из свих праваца. Како су Турци, скроз некоректни у вожњи, максимална пажња, треба да буде додатно појачана! Ова вожња спада у ред оних „највећих“, или како волим да кажем, сулудих. Попут вожњи бицикла у Шангају, Лондону, Сао Паулу…Како су се авиони повећавали, знао сам да је аеродрoм ближи.IMG_1740 Мислио сам, са искуством вожње од прошли пут, да ћу се у наставку педалирања према центру, лакше снаћи. Међутим, није било баш тако. Ипак, докопавши се четврти Бадиркој, постаје занимљивије и опуштеније. Пут је почео да прати обалу. Започела је велика, дугачка зелена површина. Парковски простор пун људи.

паркови од Бакиркоја, препуни света

паркови од Бакиркоја, препуни света

има их има, и старо и младо и мушко и женско

има их има, и старо и младо и мушко и женско

Рекреирају се, роштиљају, уживају у благом пролећном поподневном сунцу. Стаза врлуда, а ја је мало пратим, а мало се вратим на пут. Наилазим и до куле и зида који је опасавао Цариград. Близу сам центра, испињем калдрмом до врха, где избијам пред плаву џамију. У том моменту звучници са њених, али и осталих минарета су загрмели.

црква-џамија-црква-џамија-музеј

црква-џамија-црква-џамија-музеј

град историје, за сва времена

град историје, за сва времена

Преко пута, у тишини је, Аја Софија. Цео простор је препун људи, наравно, највише је туриста. И ја спадам, са мојим кружењем, врлудањем, у групу таквих. Завлачим се у неке уличице, опет се уздајући у моје познавање краја. Испресецао сам Еминону и спустио до места одакле крећу лађе и за Кадикој.IMG_1834
Још један крај града у којем сам боравио, али у којем сад треба да пронађем адресу мог домаћина. Велика гужва у луци у центру, некако проналазим пут и поред стадиона Фенербахчеа крећем у виши део града, или четврт. Кадикој званично броји скоро пола милиона људи. Аli Aksin је један од њих, рођен у IMG_1857IMG_2084Фењеру, одрастао и са епизодом продаје старе куће, плаца, сада доспео у мали, изнајмљени простор. На свим странама света, треба бити умешан у грађевинским трансакцијама. Он је, иначе ,умешан у сервисирању макета железница. Интересантан, занимљив посао и у вишемилионском Истамбулу има муштерија. Наравно, успут се бави и рачунарима. Помаже ми да боље поставим, искористим моје картице, а посебно, око мог новог еле.друга на путу, таблета. Тако сам почео да решавам један део „посла“ у Стамболу. Други је решила сама природа. Послала је једно вече и следеће преподне кишу. Почело је са великом топлотом, па невременом. Имао сам, и овог пута, срећу. Све сам то посматрао из сигурног, ушушкан и спреман да посетим базен. Нашли смо један у близини. Испоставило се тачним, оно што сам чуо, а то је да имају малу бирократску зачкољицу. Траже медицински преглед, али мало Алијева причљивост, мало моје спомињање триатлона и ево ме у школском, 25- ом базену. IMG_2033IMG_2026Вожња је уследила следећи дан. Планирао сам и досегао пут до другог, даљег, севернијег, моста. Из непосредне близине видео грандиозне „спајалице“ два континента. А увек кажем да је реч о једном. Ови лукови само премошћују „реку“. Босфор је тако узан и тако брз, препун сваковрсних пловила. Једним сам се и ја послужио да пређем преко у Бешикташ. Тамо сам договорио састанак са Теодором IMG_2077IMG_2058Јолић. Она је чланица нашег клуба, која је дошла овамо, прво да учи језик, а потом и да студира. Мало се дружимо уз ручак и баклаве и неколико предизборних митинга у пренапученом Бешикташу. Одатле сам се преко Таксим трга, највећег и најпознатијег у држави, запутио преко Галата моста на златни рог и на трајект за Кадикој.

центар, срж, историјско језгро града, је уствари на полуострву

центар, срж, историјско језгро града, је уствари на полуострву

Спремам ствари, допуњујем знање, како да се из источног дела Истамбула, отиснем даље на исток, у продужетак авантуре.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: