Objavljeno od strane: zoranzivlak | 4. juna 2015.

КРОЗ. ГРУЗИЈУ

Једна права оријентална расправа, завршена кошкањем и песничењем, испратила ме је из Турске, да би ме на источној капији дочекало бљештавило нове, пројевропске, а по униформама, проамеричке администрације. Тешко наоружани званичник ме је упутио све са бициклом кроз зградетину. На другом крају тог простора налазио се пулт са љубазном радницом туристичке грузијске организације. Тако сам се веома брзо опремио мапама и неким основним информацијама. Разлике у тих петнестак минута су се брзо исказале, а највеће, одмах, пошто сам крочио на друм Грузије. Прво је био уз пут верски објекат. Црква, грузијска, ортодоксна. Али, за мене у том тренутку, најважнији је био друм. Чак не , ни другачија плажа. Узани пут са извитопереним, крпљеним асфалтом, ми је пожелео добродошлицу. Повео ме према, петнестак километара удаљеном Батумију.

Ни мање државе, ни већег прелаза?!

Ни мање државе, ни већег прелаза?!

Престоници морског туризма државе, а и шире. Одмах ту је јасна слика мешања стилова и епоха.

археологија>

археологија 1

архологија 2

архологија 2

Чак се ту налази и Гонио, чија се доб исказује археолошким временом. Није потребно ићи тако далеко. Непуна два века, како туризам долази на ове просторе, али велики печат оставља совјетско доба, да би се на њега накалемио постсовјетски и нови, турбослободни период. Какве перестројке и замешетељство.

футур 1

футур 1

футур 2

футур 2

парк булевар Батуми

парк булевар Батуми

стари град Батуми

стари град Батуми

лимено-алу Батуми

лимено-алу Батуми

трговина свуда

трговина свуда

Тако је изникао чудесни Батуми, подно снежних врхова малог Кавказа и уз речну, мочварну долину. Градом доминирају нове, високе грађевине, али и преуређени простор центра са безбројним парковима. Они се надовезују и са простором обале чине прекрасан зелени појас града. Стари град са уским улицама, је такође, у значајној мери сређен и препун је малих хотела. Влада права туристичка атмосфера, премда се сезона још није захуктала. Гостију има са свих страна, највише Руса, Украјинаца, западњака, Јапанаца, а ово је и традиционално одредиште Јермена и Азера. Старо и ново се преплићу и тако у главној улици, уз нову жичару могу да се виде урушени објекти, најчешће у функцији неке трговине.

поглед са базена

поглед са базена

који је на 6.спрату

који је на 6.спрату

Док поред, стоји алуминијско-стаклени шопинг мол, који на шестом спрату има олимпијски базен?!
Значи, ни у Батумију, ништа од купања у мору. Чак, други дан, по напуштању града, испраћа ме киша.

плажа Батуми

плажа Батуми

ботаничкабаштаБатуми

ботаникабаштаБатуми

Истина, накратко и прошарано небо ми појачава утиске приликом обиласка ботаничке баште. Велики простор са фито примерцима из целог света припада овом суптропском поднебљу.

вече, плажа, Кобулети

вече, плажа, Кобулети

предсезона Кобулети

предсезона Кобулети

Његово значајно место је и Кобулети, други велики приморски центар. Километрима дугачка плажа, шљунковита и са црним песком, надалеко је позната. Њу ми показује мој домаћин из бици мреже Димитро.

пусто...

пусто…

право ниоткуда

право ниоткуда

Он је украјинац, а овде је послом.

 

Његова фирма електронски опрема халу, која се гради у суседном месту. Уствари, на ледини, у шта сам се уверио следећег дана, у наставку пута. То је то новокомпоновано замешетељство, Димитро прича како се најављују и велике светске музичке звезде на отварању објекта. Изградња касни већ пар месеци.

0666
Тај наредни дан ме је одвојио од мора и тако сам се опростио од вишедневног праћења и боравка на црноморској обали. Друм променљивог квалитета је савио на десно и уз пар оштрих кривина и прелазака пруге, пратио ток реке Риони.

има и лошије но у С.

има и лошије но у С.

преко реке Риони

преко реке Риони

Баграти

Баграти

кутаиси подно Багратија

Кутаиси подно Багратија

Она протиче и кроз Кутаиси, највећи град западне Грузије. О његовој историји сведочи и црква Баграти, на брду које доминира крововима града. Интересантни су ти кровови, махом лимени, ниски и широки, на четри воде. Рефлексија даје утисак неког свемирског простора на земљи. Кров реконструисаног Багатија, грађеног у 11 веку је зелен и дочарава нешто друго. 08730879У том вилајету уличица, кућица и хостелчића, мене допадне један пољски. Наиме, специјализирали су се за госте из ове земље. За храну се сналазим у оближњем маркету, како их они зову, а то је ништа друго до дућан.

новосклепани дућан

новосклепани дућан

и бројне тезге

и бројне тезге

У Грузији је мноштво таквих објеката, свако ко се одлучио да продаје прехрамбене производе, преуредио је један део своје куће, стана, накалемио неки простор, склепао тезге и ето приручног дућана. Избор артикала није неки велики, чак ни у великим самопослугама. После оне палете у Турској, ово је било знатно скромније.

(не)свиђа ми се

(не)свиђа ми се

слатки хлеб

слатки хлеб

Уопште, храна у овој, новој земљи за мене, није било неко откровење. Брза, како су је и они крстили, је пар врста пуњених пецива, нешто већег формата. Главно је хаџапури, пита са сиром у форми руже од лиснатог теста. Обилна, али масна. И остала су пуњена пецива, али јако зачињеном храном. Тако стављају месо или печурке у лепиње, да би на крају најбољи био њихох традиционални хлеб. Уствари вел:-) ика лепиња, која може да се нађе и у слаткој верзији. Ресторани су пуни, пије се и једе.02290368 Домаћа ракија ћаћа, вина највишег светског квалитета,

Заури и ја "тучемо" хинкали

Заури и ја „тучемо“ хинкали

велики избор

велики избор

а главни специјалитет куће је хинкали. Тесто у облику намрешкане гомбоце са вратом. Руком можете држати хинкали на том месту и јести остатак пуњен млевеним, зачињеним месом и сафтом. Значи цури и једу га веома врелог. Као да се такмиче ко ће појести више.
Средишњи део пута, други дан, ме је повео у брда. Некако је синоним за Грузију Кавказ. Највиши масив у Европи, и уз приобални део, једини географски простор у држави. Трећег нема.

Кавказ

Кавказ

зелен ли је

зелен ли је

0998

ка изору ове реке

Међутим, углавном облачно време ми није показало највише врхове, који се могу видети на овом путу. Он се провлачи између северног масива Великог и оног који се простире на југу, малог Кавказа. А од града Зестафони возио сам неких педесет километара углавном узбрдо. Било је, дакле и спуштања у праћењу тока реке, једино је последњих 7-8 км био стрмији нагиб. Без ознаке, као што ни сам превој нема таблу са исказаном надморском висином.

највиша тачка, тунел, овог пута

највиша тачка, тунел, овог пута

Сада је ту тунел, Рикоти, дугачак 1,7 км и све лепо украшено и истакнуто, укључујући и правац преко старог пута. По мапи превој је на 1 441 м над морем.На супротној страни  чекало ме је спуштање. Низбрдица, не толико дугачка, до почетка долине реке  Мквари, или како је Руси зову Кура. Прва насеља, у ниско положено предвечерње сунце и контуре снежних висова на југу. Мали Кавказ. Не дотичем га се, већ преноћиште налазим у Хашурију.

ხაშური

ხაშური

сеоски туризам по грузијски

сеоски туризам по грузијски

код чича Грише

код чича Грише

0984

Или сам мислио да ћу га лако наћи. До краја је то била варијанта (полу) сеоског туризма. Домаћин Гриша и једна црта карактера овдашњих људи. Тежак живот, вековна борба, контакти разних народа, људи и обичаја, све води у неку необичну глад за новцем. Да би се утолила права глад Гриша, то вече, сади парадајз у башти, у невеликој окућници. Сурова (полу)планинска

међукавкаски колорит

међукавкаски колорит

окупан пљуском

окупан пљуском

клима и непредвидива река, која зна да напусти своје оближње корито, чине то овако касном радњом. Примакао се крај маја и пролеће исказује своју променљиву ћуд сутрашњим повременим пљусковима. Успорили су ме у спуштању ка месту Гори.

споменик и родна кућа Ј.В.С.

споменик и родна кућа Ј.В.С.

Мцкета

Мцкета

Родни град једне велике, значајне историјске личности. Јосиф Висарионович Стаљин. Родна кућа и комплекс претворен у музеј. Ето тржишта и баш повелика група туриста из Израела. Одатле брже но што сам очекивао стижем у даљу историју, у негдашњи престони град  Мцкета. Цркве и тврђава и значајна раскрсница. На север води преко превоја у хтели- не хтели суседне земље и наравно Русију.

11991178

На југ у главни град Тбилиси. Сналазим се по опробаном рецепту. Мало мапа, мало питам,а мало и телефонирам. Није се лако докопати жељене адресе у милионској вароши,

друга од три ознаке града

друга од три ознаке града

а нарочито када ти то опишу они којима је то свакодневница, па имају представу да је и другима тако. Мени су то представиле Нино и Манана, грузијке удате у Србији, са којима сам игром случаја радио својевремено  у предузеће. Нинина сестра Марина и зет Заури

Марина, Манана и Заури- моји домаћини

Марина, Манана и Заури- моји домаћини

квартира са погледом

квартира са погледом

 

ме угошћују у својој квартири на осмом или деветом етажу. Зависи ко како рачуна приземље. Зграда с краја шездесетих има 14 спратова и имају четри близнакиње у рејону. Могу испричати више од педесет прича, снимити четрнаест филмова,  кад се доживи сусрет са овим грађевинским чудом.

плати па се вози

плати па се вози

Лифт, плаћа се употреба, кад ради. А ради један, други је заборављен, готово зазидан. Да се провери да ли је у функцији не ослушкују се већ се отварају врата, било кад и на било ком спрату. То са зазиђивањем и дозиђивањем је посебна прича!

архитектонска чуда

архитектонска чуда

Наша „дивља“ градња је пуки почетник наспрам ових грузијских скаламерија. На све стране штрче ти подухвати људског неимарства. Могли би се писати научни радови,организовати семинари, па чак уписивати и студији тог правца архитектуре. Приче из комшилука се могу описати и оном речју, именом, Борат. Томе највише доприносе повишени женски гласови. Високи тонови се очас створе у готово, сваком разговору.

Можда ова прича осликава мој укупни утисак који сам стекао о Тбилисију у тих 4-5 дана. Врхунски домаћини који су ме примили и угостили као најближег, а од првог дана ми показали град.

бул уз десну обалу

бул уз десну обалу

топли дан у центру

топли дан у центру

У некој слободној форми рада, Заури иде на посао око поднева. Креће мало раније да би избегао саобраћајну гужву, а још прави повећи круг да би ми показао и приближио шири центар града престонице.

мешано

мешано

Мешавина стилова и уређености, како сам већ рекао и колорит света у топлом пролетњем, грузијском дану. Настављам пешке да

Аг...ше...ли

Аг…ше…ли

поетски назив

поетски назив

13971823

шпартам улицама, од дотеране Агмашенебели, на левој обали до артерије града, поетског назива Руставели. Авенија названа према славном песнику, писцу. И завршава највећим тргом, а ког другог назива него Слобода. Улашћен и спреман за многобројне туристе, а побочне улице причају неке своје давне 1889приче. 1419Град је, иначе стешњен уз обалу, тренутно надошле, мутне реке, а и брда су начичкана грађевинама разних стилова. Тако притешњен, нема избора него да се шири дуж обала и тако продужује град у смеру југоистока.

1653

Враћам се до стана у рејону Дигоми метроом, до станице Дидубе, а неке станице подземне железнице су совјетски дубоке. Локална пијаца искаче испред мене у свој својој шароликости.1414 Мој прилог 1239богатој Марининој трпези тих дана, биле су пре свега јагоде. Ммм за грузијсске црвене, миришљаве и сочне гомбоце. Следећи дан понављам исто, а и шире, јер, наравно, латио сам се бицикла. Још боље спознајем систем саобраћајница, 17671553цик-цак прелазим мостовима са једне обале на другу. Возим подно старих и мноштво новоизграђених верских објеката, Метехи, Сиони… Каква би то вожња била а да се нисам запутио у брда. Ту је то право срце града, у кућама са 16091620верандама и терасама које искривљено стоје, као да праве неку гримасу према свему овом што се у данашње време збива, а са њих вас посматрају домаћа 16061669полубезбрижна лица. Кад је никла и свемирска станица, звана председничка палата, какве ли ироније, на неколико стотина метара од 30м високе статуе Мајке Грузије. У једној руци држи за добродошлицу, а у другој мач- чега ли би се морала латити ових дана. Све тако, а бициклисте нешто нисам сретао. 1326Толики град, а тек покоји са бициклом за скакање, по овим стрмим сокацима. Зато у повратку сусрећем Тању,1724 украјинку удату овде, а време до уласка у европску унију прекраћује вожњом по њеном другом граду. Стигли смо у наш део град таман пре првих капи кише. У наставку вечери и ноћи пала је обилна киша. Пљусак и невреме се окупали град и приредили право пролећно чишћење, што се најбоље дало видети поред реке и у самом њеном бујичном кориту. И тако је било три вечери заредом. Преко дана следило је дружење са Мананом и њеним рођацима из далекога Сибира. Потврда повезаности људи са ових простора, а сада проширено и на наше. 1816Мананин син Ђорђе, млади, надарени уметник добро прича и српски. Заури ме води у набавку материјала који му је потребан за посао. 1756Он је гравер и треба да уради један наручени крст од злата. Грузијци су познати уметници овог заната, а мој домаћин је прави мајстор минијатура које се користе као накит. 1751Купопродаја вредних сировина обавља се на великом маркету, али и на много приручних места. Даљи обилазак града, пуног контраста,а с обзиром да је у близини мог смештаја био и базен, у пар наврата сам ишао да пливам. Како сам почео, могу и да завршим опис боравка у Тбилисију, са описом грађевине. Спортски центар, двоспратна зграда, коју је мало је рећи, прегазило време. 1431Одржавају је у животу, можда више као разгледницу неких прохујалих времена. Добрих, или лоших, али су се људи , поготово млади, сигурно више бавили спортом. А сада, бабушка у оронулим просторијама дочекује кориснике услуга, а једна особа унутар базенског простора и чисти и проверава карту и тренира пар младих. И уз то дувани у влажној, мирисом хлора испуњеној просторији.

И Заури криомице користи смотуљке миришљавог дувана, а сигурно је да ужива, успркос тешкој операцији коју је имао. Мало пази на исхрану (видети  фотку нашег  „обрачуна“ са  хинкалијем), али нам се придружује у редовним дегустацијама првокласног, домаћег Кахети божијег напитка- вина. 1729Тако је било и моје последње вече код предобрих домаћина и следеће јутро дошло је време растанку. Пало је подједнако тешко и мени и њима. Требало је наставити путешествовати!

1905

Улицама које се полако претварају у матицу разноликих возила, а према излази из града, прекопаним џадама је све теже возити. 19101913Булевари у најави воде у ниже терене. Са неких 750 м над морем, полако се спуштам ка четвртом граду по величини у Грузији. То је Рустави. Са својим индустријским 19341963постројењима привио се уз пар брда и долину реке на измаку Кавказа. Осети се и по топлијем ваздуху да се спуштам наниже, али су онда путари урадили оно што обично 2007раде. 1956Превели су пут преко брда (начичканог и као снежним пахуљама забељеног стабљикама маслачка), навели ме да се додатно ознојим пре него што сам дошао до „Црвеног моста“. Гранични прелаз који ме изводи из Грузије, тј. доводи у Азербејџан. Премда се и мало раније, по грађевинама и по људима видело у коју ћу то земљу прећи.

19921998

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: