Objavljeno od strane: zoranzivlak | 23. maja 2016.

Bogo Ta

Bogat naslov, i preda mnom nadahnuto putovanje, zapoceto omiljenim prevoznikom. I turkis airlines se solidarisao sa mnom i mojim, izvesnim tehnickim problemima, te za novi let ( startovali prosli mesec) za Bogotu i Panamu dodelili neki stari avion. Toliko ne inspirativno da ni jedan film na predugackom letu nisam pogledao i podelio i razdelio prostranstva sa pokretnom slikom, kad je vec mrak svuda oko nas. Zato je muzika bila tu i dobra usluga i prica. Nije po pravilu da se divani sa osobljem, odnosno oni ne bi smeli, ali ipak su i oni ljudi. Zato razgovor u pokretno, gluvo doba noci sa Nadim i njenim kolegom. On je, inace iz Rize, mesta gde sam prosle godine prosao, u Turskoj. Prestonica caja, ali nocas je efes bio aktuelniji.

I tako stigosmo u zelenu Bogotu, iznikla je iz oblaka i utrcah medju prvima u novu zgradu, sablasno praznu. Dugackim hodnicima i kratke carinske formalnosti. Kratka i strepnja oko stizanja stvar. Stigle su- to je najvaznije, zive i zdrave. Polazim ka izlazu, podizem novac, pezose. 3 000 za jedan $. Po spoljnim hodnicima dominiraju uniformisani sluzbenici sa isto tako sluzbenim psima. Zna se sta je najvise trazena roba. Zato se, verovatno, ni ne moze u zgradu aerodroma uci tek tako. Zato se moze izaci. Brzo sam pronasao i mesto gde cu sklopiti bicikl. Brzo, spretno, bez problema je capriolov roadster spreman za drum. Podrzavali i pozurivali su me sluzbenici parkinga, iz kucice iza koje sam obavljao taj mehanicki posao.

Napustam El Dorado, ili ulazim u njega?! Kakav naziv za aerodrom. Krecem naucenom putanjom i sa nekoliko zastajkivanja i zapitivanja stizem blizu centra, tom glavnom saobracajnicom, koja deli grad na severni i juzni deo. Calle 26, nije toliki problem, koliki pocinje da pravi kisa. Stalni naleti oblaka i tusirajuce kapi mi priredjuju dobrodoslicu. I gusti saobracaj i sve ono o cemu su mi pricali i plasili me.

Dakle, nenadano lako stizem do adrese na koju sam se zaputio. Restaurante beograd i njen vlasnik Katarina Markovic. „Zaprimila me je“, jer kako rece, ona je ovde nesluzbeni ambasador. I to ne samo za ljude iz Srbije, vec i iz bivse drzave. Informacija nikada na odmet, a narocito pomoc oko smestaja, koji sam ugovarao preko mreze WS, ovde zvane duche caliente. Nedorecene, nesigurne i nepotvrdjene se na kraju pretvaraju u najbolju, valjda, mogucu varijantu. Cak, po   mene dolazi Angela i odlazim u nedaleku cetvrt, gde u nekom uklesanom stanu, odsedam kod nje i njenog prijatelja Juana. Ovo o stanu je jasnije, ako preciziram da se on nalazi u brdu. Sta je to cudno za ovu varos, od nekih 5,7,8, 9 miliona, koja je okruzena brdima. Nadmorska visina 2 678 metara. I tako umoran uspinjem nekih 700, 800 metara na kraju. Taj dan sam brzo skoncao.

Spavao skoro dvanast sati. Za odmor malo ili puno, ali oran krecem u obilazak grada. Opet zauzimam pravac, calle 7, da bih lakse dokucio Plazu Bolivar, srce grada. U tom pravljenju pravca, dokopam se pijacnog, ulicnog sarenila i vreve. To je pravo srce grada. Premda i za ovo kazu da nije preporucljivo. A sa druge strane ulice je glavni trg, neka vojna parada i gomila sveta i golubova. Zacudo, ili mi se cini, malo je stranaca. Kvadre obilazim u poznatom naletu, cik-cak i vise gurajuci bicikl, ispatao sam sve do muzeja zlata i pjace agva. Malo skrajnuta, ali zato mozda najinteresantnija. Svet u subotnjem popodnevu i svoj toj setnji podseca na neku atmosferu i kod nas. Ko se pojavljuje, uopste u centima glavnih gradova u gluvo, vikend doba.  Zamorno zbog nadmorske visine, kao i ranonedeljno trcanje.

Krecem zato malo kasnije u voznju, koja je nedeljom, u Bogoti, u znaku zatvorenih ulica, koje koriste alternativni prevoznici i svakoliki rekreativci. Znamo li da Bogota ima oko 300 km biciklistickih staza. Onda se moze zamisliti koliko i kakvog sveta je bilo na ulici. To mi potvrdjuje i Milena, Ana Milena, puno ime. Ovo ime uobicajeno kod nas, cesto je i u Kolumbiji. Zato, mozda nije slucajno sto sam od svog sveta, upravo sa njom podelio par vise kilometara i pricu o voznji. I vezbi discipline, zbog koje ce se ona zaputiti uskoro u Indiju.

Popodne sam se zaputio sa mojim ljubaznim domacinima da pribavim jos neke stvari, popijemo jos poneko pice pre ranog mraka. Ovde oko 6 popodne, jer treba sutra uraniti i naceti nove putesestvije.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: