Objavljeno od strane: zoranzivlak | 1. jula 2016.

ПЕРУ- ЛИма, и даље обалом до Наске

per30471Затворио и отворио очи и ево ме у Лими. Град „огрезао“ у магли (у овом периоду године стални сукоби ваздушних маса изнад континента и океана са различитим температурама), и наравно, у гужви. per30472Опет се ту ради о пар, више милиона душа, које живе, раде и дневно мигрирају у главни град Перуа. Ја сам мало пожурио према њему, јер хватала ме је полако стиска са временом, а имао сам и једно интересантно домаћинство у најави.Per30589.JPG Још ми је Катарина у Боготи спомињала Мирка из Лиме. Контакт ми је проследила нећакиња Сања из Панаме и када сам прешао у Перу назвао сам човека и он је рекао нема проблема, „дођи брате“. Како је Мирко човек са хиљаду и једном обавезом, требао сам ускладити термине, те се баш тај викенд „нацртати“ у четврти Сан Борхa.Per30596

Per30476Визиту најмногољуднијој, најважнијој вароши западне обале Ј.Per30474 Америке започињем из центра. Препун старих грађевина, махом у колонијалном стилу. И оне су поприлично преуређене, а на то су надодате грађевине новијих епоха. Сав тај урбани кркљанац даје драж ширем центру, а био би 20160617_162435_HDRнеостварљив без присуства многобројног света. Вођен писаним водичем, доспевам само пар улица од главног трга наPer30534 адресу хостела. Како спољашност, тако и унутрашњост има тај стари изглед, а и функционалност. Ни сам Мирко се није могао Per30536чудом начудити да сам у епицентру његовог града нашао смештај за свега пар долара= 25 сола! Сместивши се у вишекреветној соби, а преноћих сам- не рачунајући ликове који су ме посматрали саPer30488 репродукција. Значи, и више но колонијални угођај. Све то појачавам обиласком сплета Per30487улица у кварту и у северном правцу преко реке, канала Римак. То је истоимена четврт, за коју су ми рекли да је последња сигурнија област града. Даље могу да идем, али са повећаним безбедносним ризиком. Задржао сам се шетајући препуним пешачким иPer30500 улицама у којима доминирају возила Per30515заједничког превоза. Мањи, шарени аутобуси и још старији комбији. Безбројни дућани, ресторани са рекламама понуде домаће кухиње, који се, опет, најбоље виде на покретним тезгама. Ипак су грађевине наинтересантније. Од оних правих орунулих, чак урушених, до типичних са фасадамаPer30502 јарких боја и дрвеним терасама, а и читавим просторијама истуреним, истакнутим, а урађених у резбареном дрвету и застаљене. Велелепност и грандиозност (какве две речи) описују палате око главног трга. Ипак је ово била престоница шпанске колоније.

 

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

20160617_162552_HDRНа том тргу, управо то вече, поставили су велики екран и спремало се20160617_162529_HDR колективно посматрање фудбалске утакмице на оном првенству југа западне хемисфере. Не само због тога, живост на улицама, трговима, пијаци и у дућанима (необично Per30528велики број продавница са опремом за венчања, наравно, блештећих). Ипак, главна гужва у ресторанима, и ја одабирам један, где узимам вечеру, а потом, прелазим у други, да уз пиво посматрам пренос утакмице.

 

Per30538Следећи дан сам се запутио у трговачко- сервисну потеру. На ред јеPer30550 дошла колонијална рестаурација превозног средства. Најважније је било наћи и купити нове спољне гуме, а и гумице за кочнице. Велика понуда свакојаке робе је тематски смештена по квартовима око центра. Per30607Бициклистичка опрема, иста она која се контејнерима допрема из Азије, нашла је свој пут и до Лиме. Највише јеPer30551 оне за планински бицикл, не рачунајући обичне бициклове. Прибојавао сам се око налажења спољне гуме од 28„, јер точкови те димензије се слабије, готово никако не возе на Per30564овом континенту. Имао сам и искуству са прошлих путешествија. Било је то безразложно страховање. Нашао сам тражено, заменуо, а цена све те услуге била јеPer30573 упола мање него у Србији. У наставку и према центру су продавнице са траженијом, актуелнијом робом. Свакако, да је то данас елктронска и рачунарска опрема. Читави сплетови, малих тржних центара препуни су локала који нуде од ситног чипа до огромних екрана. Купујем нешто ближе овом првом, сд картицу за фотоапарт, и опет се уверавам у разлике у цени. Потврда да Перу слови за једну од светских тачака пиратерије.

 

Per30586Ту негде је требало да се нађем са Мирком, а сусрет су изрежирале те његове многобројне активности. Ведар човек средњих година створио се испред мене из аутомобила средње класе, марке која се пише са три слова. Млађем изгледу доприноси осмех који не силази са округлог лица и спортска, необавезна гардероба. Ужурбаност и прича потврђују смешу латинског и балканског духа, који врца из Мирка. Одмах сам чуо причу, јер пре тога ништа нисам знао о њему, да је он трећа генерација наших исељеника,20160618_154940_HDR пореклом из јужне Србије. Да је тек пре десетак година почео да исказује веће интересовање за домовину својих предака и да учи матерњи језик, путем интернета. Одушевљење и љубав, које је тако нашао за Србију се мере геометријском прогресијом у односу на растојање између његове две државе. Ту љубав преноси и на децу, две девојчице, као и на супругу Марисол.

Per30600Мирко ме води у његову тазбину. Тамо ћу бити смештан, а и Марисол овај викенд слави рођендан. Леп разлог да се окупи многобројна родбина и пријатељи. У великом дому, у којем се не оскудева у ничему живи фамилија Славковић. То је презиме слављенице, уз супругово Радовић, а по мајци (у латино свету и то презиме се изговара, додаје)Per30641 Гонзалес. Мајка јој је по  пореклу из Далмације, па се тако у посети нашла и тетка са острва Виса. Који конгломерат народа, раса, нарочито када се придода тамнопута Славкова кћерка. Славко и Младен су браћа Марисолина и они ме следећи дан воде у Per30614обилазак делова града. Оба дана се славио дан рођења, кумплеањо и то бих најбоље могао описати као доживљај праве, правцате, латино новеле. Срдачност и гостољубивост су допринели да се осећам као у посети код најрођенијих, али одмор од све те динамике помало се претвара и у замор. Нашао сам времена да мало истрчим ујутро и да кроз маглу иPer30604 росу посматрам брдо изнад испарцелисано огромним зидовима, иза којих су кућерине. И на овом растојању изгледају огромне. Рекоше ми да станари тих објеката за превоз користе хеликоптере?!? За обилазак одабирамо проевропски Мирафлорес, његове плаже (окупах се 20160620_155459_HDRконачно) и у наставку рибарски део Ћориљоса, предграђа смештеног на јужном полуострву града. Изнад доминира брдо са статуом Христа (сличанPer30655 оном у Риу), спомеником  из пацифичког, поразног рата са Чилеом (дошли до уласка у град) и опсерваторија. Мало времена да се виде све интересантности, али се нашло нешто часака да се предахне у ресторану уз домаће, занатско пиво.

 

Per30714Стварно штета што нисам имао више времена да се задржим , чак ни оно, сваког госта три… Испратила ме је топлота дома чији ћутљиви газда мирно, раном зором седне у своје ћоше у кухињи и у премишљањима, вероватно, одлута и у своју младост у далекој Србији. Заправо сам имао прави испраћај у вожњи бицикла са МладеномPer30721 (он је тако на оца, ћутљив и у неком свом филму, боље рећи видео игрици) и оставља ме на, недалеком, укључењу на Per30719панамерикану, заједно са једном полицајком (на моје питање откуда тако пуно жена у саобраћајној полицији, одговорено ми је, „мање су потплатљиве“). Још пуно километара возим кроз град. Од тржних центара до скромних приградских насеља.

 

Пуно стајалишта за аутобусе, искључења и надвожњака. Ту је небројено разноврсних продаваца, док је још већи број великих реклама- билборда. И њихов број и величина су обрнуто пропорционални типу насеља. Брда, пешчана, су се примакла са запада, а за крај остају индустријске зоне на излазу/ улазу у престоницу. И све то обмотано том лелујавом обландом магле. Као да никада неће узмаћи и возим у ишчекивању да се и у таквој кореографији приближим обали. Изниче, као у оном филму, место Арика.Per30754 Има и званичних и неправих искључења са панамерикане. Користим једну дијагоналу и Per30758поред неуредно, неофарбаних фасада, поређаних кућа примичем се обали. Пусто, па је тако заокружена суморна приморска, јесења слика. Баш никога на риви, на линији са пуно ресторана и тршчаних сунцобрана на самој плажи. Само се таласи ваљају, а са њима се поигравају птице. Извлачим се из насеља и продужавам у маглу и даље праћен гигантским постерима, и оним политичким  рекламама, које ме Per30925прате од уласка у Перу. Појављује се и нешто ново уз пут, како је преовладао песак, како су иPer30824зчезла насеља. Као да светлуцају беле шатре на пристојној удаљености од друма, а до њих, и до по које кућице около, води утабани путеви. Толико сам умислио да се нешто одузима од ових непрегледних простора, брда и песка, да ми је то изгледало као погони за флотацију, прераду руда. Убрзо сам разуверен, мирисом, а и у једном разговору. Ради се о фармама пилића. Per30784Толико се пилетина/пољо једе, просто тамани, нарачито у варијантама брзе хране, тако да је ово најисплативији начин узгоја. Па кад се у обзир, још узму пратећи услови, јасно је зашто су фарме никле у ненасељеним пределима. О тој пилетини ми је поне(сва)шта причао и Мирко. Чак има идеју да покрене посао са „брзом“ перуанском пилетином у Београду.

Наилазе и ређају се и у наставку дана плаже. После једног обиласка и успона улећем у низ истих > видети списак на приложеној фотки…чудно све то изгледа, некако слично оном делу јадранске обале према Бојани. Ту су наједном изникли многобројни киосци за продају домаћег сладоледа.Per30802 Не сумљам да је лети претопло и да им посао добро иде, па зато сада наилазим тек понеки који ради. И то у комбинацији као продавница мешовите/све и свашта/ робе. На моје питање какав је то уметнички сладолед, старија жена, власница ми показује једну од фабрика у низу, које сачињавају приморску инд. зону. Ту је пунионица магичног, најраспрострањенијег напитка планете. Примерено континенту створили су и једну зашећерену водицу, жуте боје и Per30841назвали је по најпознатијем древном индијанском племену на овим просторима. Има још један „специјалитет“, све више присутан уз пут. У празном простору, јасно, да би означили, омеђали, приватну својину никли су метри, километри зидова.Per31064 То понекад изгледа као да су ограђене голе, пешчане чуке; али има ту и голф терена и мало луксузнијих објеката за одмор. Ја и у попдневним часовима остајем на мом таласу неухватљивог, несталног (ужурбаног и увек успутног) туризма. Спуштам се, а тик је уз друм, плаже Енсенада.

 

Толико хучи океан, да се и блиски пролази камиона не чују. Предахнуо уз дружење и поделу јутрошњих сендвича са птицама.

Иза кривине је започела оаза и зеленило је подељено раскрсницом. На леву страну Сан Педро дел Ваље де Мала, или ти Мала, а десно Тоторитас.Per30844 Покушао сам према обали, али аветињски празно, сезонско насеље ме је вратило и одбацило у унутрашњост, у вреву градића. Велики избор малих хотела, а мене је допао онај назива „Париз“. Како су чудна ова путовања! Да, била је овде једна адреса, један човек из бици мреже, али ми није одговорио. Нешто симптоматично за Перу?!? Париз није нудио вечеру, па сам у потрагу за истом, као и доручком кренуо у сутон Мале. Треба ли да помињем како су изникле тезге са брзом храном, али је мени био интересантан тамалес. Нешто Per30862као наша сарма, само што је у велике зелене листове умотана садржина од куваног кукуруза. Све се, заправо крчка у великим казанима на самој улици, не на тротоару. Док један од ресторана брзе хране нуди аеропорто. Баш авионски брзи обед. Они азијатски танки резанци, смомуљани са свим и свачим, па ваљда и са оним пилећим месом.

Јутром, дијагоналом напуштам насеље, пресецам оазу и избијам на трансвезалу. Све по реду и све са маглом. Следио ме је сличан дан јучерашњем. Значи, асфалтни друм пут усечен у песковити терен, намрешкан, заталасан и дубље у копно забрдовит. Па, трака равнице са зеленилом, где се најпре појављују луксузна одмаралишта. Удаљенија су од главног друма и помало скривена зиданим или живим оградама.

 

Мени нешто касније допада једно народско место за одмор на обали океана. То је место Церо Азул (Плаво Брдо). Пут се примакао пешчаном додиру са великом водом и само сам прошао кроз пар улица са набацаним кућама да би се примакао, прво дугачком дрвеном молу, а потом мало погурао бицикло кроз песак и заузео блиско место да могу удисати распршено слану воду, а у исто време да ме она не дохвати и покваси. Љуто се и непрекидно ваљају таласи. Силовито се набацују на стене брда(ваљда плавог), који затвара правац обале и том улогом рта прави мали затон. Људи нема, тек по који мештанин седи доконо на некој од клупа, ретки продавци за својим тезгама нуде туристичке сувернире још ређим туристима, вредни комунални радници спремају околиш за наредни период навале гостију, усамљени шетач-тркач пресеца плићак; и највреднији, који су увек ту, су рибари. Једни се занимају са мрежама у чамцима при обали, или на копну, а најинтересантнији је ловац на марућу -ситна морска створења. Вади их из песка у плићаку, чудноватом хваталицом, пумпом и касније се користе као мамци за улов већих риба. О томе ми прича стари рибар, огрубеле коже лица и руку, које држи на леђима, док уинат силовитом мору лагано шета плажом. Исприча ми и о два месеца гужве, када на плажи нема места ни за пешкир вишка, а тренутно нико: Азул Церо=зеро!

 

По повратку на ПА правац, дугачак, дугачак. Раван и зелен крајолик, плодна равница, на лево далеко домашила жућкасто-окераста брда, а и десно се примакла крају копна. Од обале је деле читави комплекси кућа. То нису била туристичка насеља.

 

Становници тих места прелазе ауто-пут на разне начине, крећући се разноврсним пословима. Када мало касније, после преласка преко велике реке Кањете (а она је „кривац“ настанка ове широке долине), застанем уз ограду пута да предахнем и фотографишем, наилазе, прелазе и прилази једна старија госпођа са унуком и ето приче где живе, шта раде, а и одакле сам ја.Per31036.JPG То прво, најчешће објашњавам преко заставе Србије, која се виори на „крми мога брода“. Стижем на јужну страну описаног простору, а ту се пут издиже и одмакнут од обале кривуда заталасаним испарцелисаним простором. Наиме, већ сам виђао „чудне“ линије по земљи, а у овом делу постају све чешће. То су катастарске парцеле, на којима се подижу викендице. `ајде тако да се назову. Од свега пар квадрата, приземне, квадратног облика и углавном од не чврстог материјала.

 

Тршчане, дашчане, понегде зафарбане и тако разастрта по том беспућу. Наилазим и на пар „озбиљних“ насеља, планских, са улазним капијама са натписом. Новоколонијална места никла уз главни друм. Досељеници раде и у  таквим објектима као што су постројења за експлоатацију и транспорт гаса, или Per31084опсерваторија, сигурно и на безбројним фармама пилића и све то сусрећем уз пут. Када је тако насељено и прометно ту су и ресторани. Излокани прилаз, широк, јер доста простора треба за друмске лађе и ево ме на ручку у једном правом камионџијском месту. Изазивам интересовање особља, а онижа симпатична газдарица изражава жељу да се фотографише са мном. Ваљда нема често оваквих камионџија у наранџастом који сврну на клопу. Као сувенир на овај догађај понео сам једну мању чашу са ракламом кристал пива. У овим латино земљама жућкасти напитак се испија и из тако малих, 1 дл чаша. И да, ручао сам севиће.

 

Национално јело, Перу је окренут мору, Перу је рибарска земља=најчешће сирове врсте рибе су главни део, као прилог иде кукуруз, јука, слатки кромпир, авокадо, банана, и све маринирано у јаком лимуновом соку и луку. Иако сам знао да ће због јаког маринунга да ми тешко падне, нисам одолео да овог пута ручам севиће. Мирко се бави и издавачком делатношћу и скоро је објавио једну лепу, енциклопедијску књигу о овом јелу. Срећом, није било тешког терена за вожњу у наставку. Наишло је чак и спуштање, опет пут иде ближе нивоу мора.Per31092 Честа су клизишта и у вишим пределима, са чвршћим материјалом, а како ли је тек са овим расутим, песком, ситнозрним, готово прашинастим. Како ли је тек у кишном периоду године, могу мислити како терен „дише“, како се ово све креће и мења.

Уз обалу се променула слика. Јесте то једна дугачка, пешчана трака плаже, али на њој су начичкани објекти. Има и туристичких, која су углавном празна, чак и руинираних има доста; а доминирају беле шатре које наткриљују кавезе. Фарме пилића. На другој страни пута одсек, пешчани, подсећа на део пута уз лесни тителски брег.

 

Неколико километара тако, а потом пут нагло савија улево и уз брдо. Хвата ме сумрак и тако умањене прегледности улазим у Ћинћу. Велики град и овај његов горњи део се зове Ћинћа Алта. Неправилних улица је и у тим прилазним дочекују ме први подруми са вином.Per31130 Нова слика за мене на путу кроз Перу. Испред тих места честе су и лутке људског облика у црној боји. Опет то нешто говори. Да ме не би ухватио црни мрак хватам се првих понуда смештаја. Прва распитивања и прве рекламе, а када се ухватим једне, она ме одведе са главног друма, два пута савије и завије ме до једног неасфалтираног сокака. Допаднем мотела из оне мреже где се собе првенствено издају на сат. А таквих је доста уз пут, нарочито кад већих градова и раскрсница. Мало сам се исценкао и у пару са бициклом завршио у комфорној соби, обећавши да ћу јед напустити у осам ујутро. Напустио сам је и пре у потрази за вечером, коју сам нашао у већем тржном центру, у непосредној близини. Као и вај фајем, а њега сам уловио у једном другом мотелу, који је био на једном од оних успутних скретања, али сам га ја омашио.Per31135 Зато нисам промашио тв таласе. У соби је тв са кабловским каналима и сваковрсном понудом. Још се играло оно фубалско првенство, али ја опијен морским-океанским ваздухом тонем рано у сан. Шта ли сам сањао, а ујутро започињем вожњу уз вино, тј. застајем у једном подруму, који је у улици и пре него што сам доспео главне.

 

Тамо прави галиматијас и све већи како се примичем центру, и све лошији друм, Per31147Пун рупа, ужи, а навиру троточкаши из свих ћошкова, препуно је камиона, који тресу, дрндају панамеричку трансвезалу. И сви се некако провлаче кроз звездасте раскрснице, наткрите оним водоравним семафорима.Per31157 Извлачим се из вароши и у облачном преподневу улазим у памукасти крајолик. Шибље ове културе доминира, уз јуку и кукуруз, а брзо замире и ова оаза, и на само, неких 50-ак километара пешчастији предели.Per31164 Они ме доводе у сличан галиматијас града Писка, тачније раскрснице око главног друма. Ја се ту окрећем на десно и спуштам ка обали. Циљ ми је национални парк Паракас, полуострво 10-15 км од споменутог Писка, пацифичке престонице овог дела перуанске обале.Per31232 Класична слика приморског градића: барке се љуљушкају на намрешканој води, ушушканог почетка залива, ресторани, боље рећи севићарнице, школска деца изведена у шетњу дуж обале, мање-више сређене, једна војна, ваздухопловна база и у наставку индустријска зона. Потом први хотелски комплекси пред улазом у месташце Паракас.Per31251 Обилазницом продужавам до улаза у национални парк, који са ове стране започиње једним пешчаним, дакле пустињским полуострвом, плус острвом Сангајан. И како то обично бива, чим се под ногама појави песак, крене небо да се разбистрава. Да би јаче пржило сунце јужне хемисфере, па још треба надодати, овде увек присутан ветар. Уз брег, са рекламним материјалом, до прве табле…који пут изабрати; у жељи да се види нешто од фауне.Per31255 Морски лавови, делфини, пингвини, птице. Ту су за почетак само јата морских летача, а испоставиће се до краја само њих. Зато на том првом раскршћу срећем бугарско-немачки бициклистички пар, и одатле заједно настављамо да крстаримо полуострвом. Per31258Избијамо на обалу, понегде стрма, богата клифовима, а тамо где је море лакше победило стене, пешчане увале и вечита игра плиме и осеке. Пролазимо неколико тих поигравања, гурамо бициклове на једном делу расвашеног песка, задиремо мало дубље у праву пустињску унутрашљост, па опет избијамо на обалу.Per31383 Сусрет са риболовцима, али на алге салгасо. Пихтијаста маса, по вађењу из пацифика се товари на камионете и тера на пијацу у Лиму. У наставку следи продаја и прерада за козметичке креме. Нигде животињки, већ треба прихватити туристичку игру и у другом делу, продуженом, узети бродски аранжман и поћи у обилазак острва. Изгледа, тамо су (се) настанили необичне примерке фауне.

 

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

По повратку у место смештај налазим у хостелу, где су смештај нашли моји данашњи делиоци Паракас уживања. Per31400Још један ужитак у заласку сунашца, овог пута иза полуострва, са терасе испред омалене собе. Туристички угођај је био употпуњен програмом отварања релија Инка, једног из серије вежбачких за чувени Дакар рели. Сутрадан их срећем, неке од учесника,Per31393 како избијају из прашњаво- каменитих чука и укрштају се са главним, 1с, путем. Опет облачно, нарогушило се небо, јер удаљио сам се од обале и зашао у прави виноградарско-агрумски крај. Песак плодно тле за винову лозу, нагледао сам се тај дан чокота, на савременим плантажама. Увече и пробао прерађевине.Per31436 Стигавши у први, следећи велики град, Ика, назвао сам Berly Mora Niño de Guzmán. Мој домаћин из бици мреже, је уствари више наклоњен каучсрфингу, а и као превозно средство ближи су му аутомобил и мотоцикл. Он је заправо, настањен у Паркони, засебно насеље, али и нешто као предграђе Ике, главног средишта велике административне јединице. Као да је прелаз из места у место један мост, суходолина, увади испод, али плодно тле за сваковрсни отпад.Per31452 Могао бих слободно рећи, језива слика и нажалост уобичајена, како у насељима, тако и изван њих. Смеће, смеће, смеће, гомиле ђубрета, готово на све стране.

Интересантан је Берли, средовечни, омањи и округласти перуанац. Живи у кући у низу, типске, а свака своју причу и изглед има. Бројне собе у непрегледним, али кратким ходницима. Купатило на кровној тераси, са уобичајено хладном водом. Што сунце угреје, угреје, после јуначење и цвокотање. По неким собама живе чланови фамилије, а домаћинова љуба је бразилка и тренутно живи у Манаусу, тако да и он почесто путује. Per31481Дружење употпуњује преко друштвене мреже, и баш тих дана у гостима му је било пет аргентинаца. Његови стари знанци, раније долазили бицикловима, па моторима, а овога пута аутомобилом, све са кајацима, значи рафтинг. Излазимо у „живот“, Берли нас води у обилазак винских подрума. Per31473Раздрданим фордом, натрпани, побочним путевима „откривамо“ туристичке најјаче адуте. Бодега, назив за места где се прерађује грожђе, праве врхунски производи, вино и ракија писко. Уз њих се нуде и друге „сластице“ и слано, јер обично је у склопу и ресторан- тј. све што се може продати многобројним гостима, увијено у целофан. У бодеги Ел Гатарод имамо и обилазак погона, са описом процеса производње. Неизоставна дегустација. Она је била темељнија у другом чину у подруму Лазо. Лазина бодега је прави мрачни, винско-ракијски кутак са староставним амфорама и многим Per31480другим антиквитетима, помало хаотично набацаним. Зато, занимљив начин вађења капљица љутог писца, помоћу бамбусовог штапа и стављање у чашице за дегустацију. Наставак вечери и из пластике, у исто тако мале чаше сипамо вино,Per31485 а обавијамо се тоновима салсе. Шта друго, него имати магличасто вече, па и јутро. Искобељао сам се из гараже, уз све оне сигурносне, катачансте мере, опростио од друштванцета и опет преко оног моста, преко жуто исцртаних кругова(места за евакуацију у случају земљотреса. Синоћ сам чуо причу о стравичном потресу из 2007., и како је држава умаљила размере катастрофе, да би исплатила мању штету), кроз центар, па на главни административни пут. Per31497Док сам ја то све обавио, Сунце се већ издигло и припржило. Најава једне друге „љутине“, врућине. Још некако кроз први насељени и зеленим тракама извајани крај. Онда долази права правцата пустиња. За промену, више камена и прати ме ка унутрашњости и у вис. Per31582Ближим се брдима, све су већа и шире се да ме приме у загрљај. Заводе и својом висином, издижући асфалтну траку кроз тај окамењени пејзаж.

 

Per31563По која кафаница на ветрометини, заштићене тршчаним оградама и  једно, од те трске склепано насеље.Per31532 Дуг правац, који овога пута са срећом пролазим и „уживам“, јер савезник ми је био ветар. Доводи ме до тачке где су се брда скроз примакла, обрушила и запречила пут. Уживање у бојама смираја дана, али и питање којим путем поћи. Видим, а и знак ускоро показује, да главна Per31591џада води около. Per31592Правац ме уводи у место и после мало распитивања, дознајем да ћу пречим путем морати кроз тунел. Увек неко запиткивање и преиспитивање, ако треба пролазити кроз просврдлану земљу. Разговор је вођен пред локалним дућаном и у разговору са старијим паром мештана сазнајем за локалне туристичке атракције и од срца, на дар добијам поморанџу.

 

Атракција је била пролаз кроз тај тунел, тунелчић. Прво се требало испети 2-3 км, награђен за то распршеним бојама заласка сунца, а потом и сликом „даље нећеш моћи“. Није било баш тако, већ један, сад, млађи пар, самоиницијантивно регулише саобраћај. Тунелчић је баш мали. Стотињак метара дуг и узак, једносмерно једва пробијена рупа, па треба давати знаке ко са које стране да иде. Уз то, обрушавају се андски каменчићи, камени и каменчуге, па треба мало и почистити. Per31603Занимљив сусрет и пролаз на другу страну. Озелењена и испресецана воденим токовима. Толико је велик један, да се и зове Рио Гранде. Per31608До њега спуштање, па опет издизање и у полумрак, а пале се већ и уличне светиљке, Per31612одабирем један хоспедахе. Породичан кућерак, комплекс,Per31633 где изабирем повољнији собичак-а до краја вечери и у току јутра као да постајем члан фамилији.Per31635 Међутим, укућани ми не рекоше да и у њиховој непосредној близини има једна од туристичких атракција овог краја. Случајно сам одлазећи ујутро до трговине видео таблу, путоказ до линија Сакраменто.

 

Доспео сам у подручије које је светски познато по линијама настале на неколико центиметара у земљи, понегде и коришћењем камена. Због величине, из непосредне висине се не да видети, сагледати шта представљају.Per31677Per31674 Обично су стилизовани људски ликови, као и животињски, надахнуто и прикладно епохи настанка карикирани. Налазе се на неколико локалитета у подручију Наске и кажу да припадају ере Наска цивилизације, из средине првог миленијума. Како су настали, шта представљају, то ни до данас није сасвим разјашњено.

 

Највише у проучавању ових линија, допринела је немица Марија Реише. Као млад археолог долази на ове локалитете и до краја живота је била посвећена истраживању линија. Култни статус је због тога добила у Перуу, а музеј посвећен њеном раду и животу, као и њен гроб налазе се у месташцу Ел Ингенио. На мом правцу и зато сам искористио и посетио га. Скромне поставке и са скромним туристичким односом према једној, таквој заоставштини.

Тако сам на прво место са чудним концептуалним линијама у простору имао сусрет у првим топлим, преподневним часовима. Прошетао узаном, кривудавом, каменом и прашњавом уличицом, до узвисине.Per31625 Нешто као центар четврти , са Per31617спортским тереном и дућаном. Одатле на голо узвишење пар стотина метара, и ту је видиковац са погледом на зараван иPer31621 линије у разним облицима. Нешто као спирално, кружно, цик-цак, недефинисано на пар десетака квадратних метара. У наставку, напуштам моје преноћиште и преко вододелнице стижем у градић Палпу. Per31639Хаотичан у тој преподневној врелини, која почиње да избија и из земље. Мали предах и потрага за следећим линијама. Ове су много веће и налазе се пар километара од месташца, по којем данас носе назив. Per31679Од главног пута се скрене обележеним, ограниченим колотразима и стиже до торња са којег „пуца“ поглед на цртеже. Далеко занимљивији, већи, интригантније парче брда оцртано миленијумским шкработинама. Per31671 - CopyPer31673 - CopyСам сам на торњу и обрћем се у свим смеровима и сагледавам „уметност“. Даља врућина ме побрђем и кроз поменуто место са музејем довела на плато.Per31715Per31722Саобраћајна табла, уобичајени објекат мог фотографисања и велики торањ, недалеко одатле, говоре ми да сам у епицентру занимљивости. Per31736Торањ је непосредно уз пут, мало тезги са сувенирима, мала надокнада и поглед на три велика цртежа. Сенку на стилизоване прсте, руку?!? баца мали авион, који надлеће место. Панорамско разгледање умјетнина, а кажу, да су заправо и наново откривене, упараво из ваздуха, захваљујући, људима птицама. Per31732Per31731Per31726Одлепршао сам из те омање гужве и мало напред још једном скренуо до објеката никлих у недођији. Била је ту и једно узвишење, магнетски ме привукло, а за то сам награђен нестварним погледом у испразну даљину.

Per31742

Per31746Вратио сам се у стварност, вратио сам се мојој линији, линијиPer31749 асфалтне траке. Са различитим информацијама ( а, то вам је тако, питате три особе и чујете три х 3 податка), колико има до града Наске? Толико је било дружења још са пустињом, 25 км;Per31748 а на пола тог растојања почели су се назирати знаци цивилизације, и обриси високих зидова, брда око града.Per31756 Још једно ужурбано градско језгро. Гужва у главној трговачкој улици, која се и у касним недељним, поподневним часовима, задржала у форми пијачне понуде свега и свачега.Per31769 Кинеска шаролика роба и очерупани домаћи пилићи. Per31768Нешто сам тих дана лоше појео, а у овој викенд понуди и надодао, тако да сам допао стомачних проблема.Per31772 Да ли ми је требала вечера из ресторана брзе, „ а ла кинеска“ храна? Per31767Било како било, предвече проводим на тргу, типичном латино, квадратан са пуно зеленила и воде, а на клупама свет утихњује још један јесењи дан. Могу мислити како је топло лети! Зато је и вече мало свежије, Per31774а њега завршавам са фудбалом. У кафани, припада некој странци, судећи по паролама, можда и присутнима, гледам завршни меч оног континенталног првенства. Аргентина и Чиле играју у Њу Џерсију/уса- каква географија.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: